Aheloj

Herkul i Aheloj na zidnoj slici iz rimskog razdoblja, Augustales
Bronzani novčić iz Enijada s predstavom Aheloja kao bika s licem muškarca

Aheloj (starogrčki: Ἀχελῷος) bio je, u grčkoj mitologiji, bog reke Ahelosa, koja je bila najveća i, prema tradiciji, najdrevnija reka u Grčkoj. Aheloj se, zajedno s 3.000 drugih rečnih bogovva, spominje kao sin Okeana i Tetide[1] ili kao sin Okeana i Geje ili, pak, kao sin Helija i Geje.[2]

Mitologija

Aheloj je moćno božanstvo, koje se pokorava jedino Zevsu.[3] Neka Muza ili, prema drugima, Steropa rodila mu je Sirene.[4][5][6]Aheloj se spominje kao otac brojnih reka i izvora, posebno izvora Dirke u Tebi i Kastalije u Delfima.[7][8]

Postanak pet Enahidskih ostrva na ušću Aspropotama vezuje se za Aheloja. kad su četiri nimfe prinosile žrtve na obali Ahelosa, zaboravile su da žrtvuju i bogu ove reke. Za kaznu Aheloj ih je odvukao svojim vodama do mora i tamo ih pretvorio u ostrva. Perimela, peto ostrvo ovog arhipelaga, bila je Ahelojeva ljubavnica; kad je Perimelin otac, Hipodamant, saznao za njihovu ljubav, bacio je kćerku u vodu, ali je Posejdon na Ahelojevu molbu pretvorio devojku u ostrvo.[5]

Prema Serviju, Vergilijevom komentatoru, kad je jednom prilikom Aheloj izgubio svoje kćeri, Sirene, i u bolu zazvao svoju majku Geju, ona ga je prigrlila na svoje grudi i na tom mestu na kojem ga je primila potekla je reka koja je ponela njegovo ime.[9] Priče o nastanku ove reke i njenom imenu daju i Stefan Bizantinac, Strabon i Plutarh.[2]

Aheloj se s Heraklom nadmetao za ruku Dejanire i u toj je borbi bio poražen, no kako je imao sposobnost preobražavanja u razne oblike, prvo se pretvorio u zmiju, a zatim u bika. No i tako je pretrpeo poraz od Herakla, koji mu je izbio jedan rog. Posle pobede Herakle je Ahelojov rog poklonio svom tastu Eneju ili ga je, prema drugoj verziji, vratio Aheloju, a ovaj mu je za uzvrat dao Amaltejin rog izobilja.[10]

Tumačenje

Strabon iznosi mišljenje da su sve legende o Aheloju nastale zbog prirode same reke koju je taj bog simbolizovao: naime, huk vode ove reke nalikovao je bikovom glasu, a zbog njenih rukavac i zavoja nastala je priča o Ahelojevom pretvaranju u zmiju i u bika.[11] Drugi pretpostavljaju da legende o Aheloju potiču iz Egipta i opisuju ga kao drugog Nila.[2] U svakom slučaju, Aheloj se od najstarijih vremena poštovao u celoj Grčkoj,[3] posebno u Akarnaniji.[10] Zazivali su ga u molitvama, prinosili mu žrtve, kleli se njime, a svaki odgovor koji je davalo proročište Zevsa Dodonskog obično je sadržavalo i instrukciju da se prinese žrtva Aheloju.[2] Ovo široko poštovanje Aheloja u grčkom svetu objašnjava i zašto je on smatran božanstvom svake sveže vode i izvorom sve hrane.[12] Nadmetanje Aheloja i Herkla bilo je predstavljeno u reljefu na Apolonovom prestolu u Amikli,[13] a u riznici Megarana u Olimpiji nalazio se njegov kip koji je od kedrovine i zlata izradio skulptor po imenu Donta.[14] Na nekoliko novčića iz Akarnanije Aheloj je predstavljen u obliku bika s glavom starca.[2]

Reference

  1. ↑ Hesiod, Teogonija, 340.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Schmitz, Leonhard (1867), „Achelous”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8 
  3. ↑ 3,0 3,1 Homer, Ilijada, XXI, 193‒194.
  4. ↑ Pseudo-Apolodor, Apolodor, I, 3, 4.
  5. ↑ 5,0 5,1 Ovidije, Metamorfoze, V, 551 sqq.
  6. ↑ Ovidije, Metamorfoze, XIV, 87 sqq.
  7. ↑ Euripid, Bakhe, 519.
  8. ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 8, 9.
  9. ↑ Servijev komentar uz Vergilijeve Georgike, I, 9 i Eneidu.
  10. ↑ 10,0 10,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Aheloj
  11. ↑ Strabon, Geografija, X, 2, 19.
  12. ↑ Vergilije, Georgike, I, 9.
  13. ↑ Pausanija, Opis Helade, III, 18, 9.
  14. ↑ Pausanija, Opis Helade, VI, 19, 9.

Literatura

  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

Vanjske veze

Aheloj na Wikimedijinoj ostavi
  • Theoi Project - Potamos Akheloios