Povisilica

$\sharp$ Povisilica (fr. dièse, engl. sharp, ital. diesis, nem. Kreuz)^[1] potpada u grupu znakova koji se jednim imenom zovu predznaci.

Zavisno od upotrebe, predznaci mogu biti:

1. Slučajni ili akcidentali (fr. accidents, engl. accidentals, ital. accidenti, nem. Akzidentien ili - slučaj).^[1] Oni se pišu samo ispred note, na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu

2. Stalni predznaci ili predznaci uz ključ ili armatura. Ovi predznaci se pišu samo iza notnog kluča i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Predstavljaju tonalitet kompozicije

3. Podsetnički. Ovi predznaci stoje ispred note u zagradi i podsećaju izvođača da neki znak još važi:

ili više ne važi:

Definicija povisilice

Povisilica (ili krst $\sharp$ ) je znak koji povišava notu za polustepen.^[2] Beleži se ispred note, na istoj liniji ili praznini . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak is (npr. f - is = fis; c - is = cis; g - is = gis itd).^[3]

Dvostruka povisilica

U muzičkoj notaciji upotrebljava se i dvostruka povisilica (). Ona povišava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak isis (npr. c - isis = cisis; f - isis = fisis; g - isis = gisis).

Čime se poništava važnost povisilice?

Važnost prethodno napisane povisilice se poništava (razrešava) razrešnicom ( $\natural$ ) , te se nota vraća u prvobitni, osnovni oblik. Razrešnica se beleži ispred note .

U sledećem notnom primeru druga četvrtina je povišena (f u fis). Kod četvrte četvrtine razrešnicom je poništena važnost povisilice, te je nota vraćena u svoj osnovni oblik, u notu f .

Važnost prethodno napisane dvostruke povisilice () se poništava (razrešava) dvostrukom razrešnicom ( $\natural$ $\natural$ ) , koja se piše ispred note koju želimo da vratimo u prvobitni, osnovni oblik.