Клеопатра VII

Клеопатра VII
Римска скулптура Клеопатре[1][2][3]
Лични подаци
Датум рођења	70. п. н. е.
Место рођења	Александрија,
Датум смрти	12. август 30. п. н. е.
Место смрти	Александрија,
Породица
Супружник	Птолемеј XIII Теос Јулије Цезар Филопатор, Птолемеј XIV, Јулије Цезар (ванбрачно), Марко Антоније
Потомство	Цезарион, Клеопатра Селена II, Александар Хелије, Птолемеј Филаделф
Родитељи	Птолемеј XII Аулет Клеопатра V
Династија	Птолемејиди
Период	51. – 10. или 12. август 30. п. н. е.. (21 годину)[4]
Претходник	Птолемеј XII
Наследник	Птолемеј XV

Клеопатра VII Теа Филопатор (Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ,^[5] децембар, 70. п. н. е. или јануар, 69. п. н. е. – 12. августа, 30. п. н. е.) била је краљица хеленистичког Египта из династије Птолемејида. Она је исто тако била дипломаткиња, поморска команданткиња, лингвисткиња,^[6] и медицинска ауторка.^[7]

У пролеће 51. п. н. е. Птолемеј XII Аулет је умро и оставио краљевство својој осамнаестогодишњој кћери Клеопатри и њеном млађем брату Птолемеју XIII који је тада имао 12 година. Четири године пре своје смрти Птолемеј се са ћерком Клеопатром вратио из Рима, где је био три године у изгнанству након што је после побуне у Египту власт преузела његова ћерка Береника IV и протерала га. Када је Птолемеј вратио уз римску војну помоћ Береника је убијена.

Владала је од 51. године п. н. е. до 30. године п. н. е.

Младост

Клеопатра је рођена 69. п. н. е. у Александрији, Египат, од оца Птолемеја XII Аулета. Имала је грчко порекло и две старије сестре, Клеопатру VI и Беренику IV као и млађу сестру Арсиноју IV и два млађа брата Птолемеја XIII и Птолемеја XIV. Била је директни потомак Птолемеја I Сотера, македонског и грчког генерала у војсци Александра Великог. Клеопатрин учитељ у детињсту је био Филострат, од кога је научила грчку уметност и филозофију.

Римски цензор Марко Лициније Крас је 65. године п.н.е. пред римским Сенатом тражио да Рим анексира Птолемејски Египат, али је његов закон одбијен. Да би осигурао своју државу од сличних предлога и могућих претњи Птолемеј XII Аулет је поклањао раскошне поклоне римским државницима и конзулима, али је такво понашање довело до тога да је држава била пред банкротом и Птолемеј је морао да узме зајам од римског банкара Гаја Рабирија. 58. године п.н.е. римљани су анектирали Кипар због оптужби за пиратерију и натерали Птолемеја са Кипра, брата Птолемеја XII на изгнанство на острво Пафос, где је он извршио самоубиство. Смрт његовог брата и уступање традиционалне птолемејске територије Римљанима је нарушила већ пољуљан кредибилитет народа који је већ био бесан на њега због лошег вођења економске политике. Након тога Птолемеј XII је протеран из Египта у Италију, а са њим је кренула и Клеопатра.

Римски финансијери су били одлучни да врате Птолемеја на власт у Египат, па су убедили Аула Габиније, римског гувернера Сирије да нападне Египат и дали му новчану накнаду за то. Габиније у пролеће 55. године п.н.е. напада Египат са својом војском, претходно прошавши кроз Јудеју, где су Хасмонејци опскрбили римску војску. Под Габинијевом командом је био млади коњички официр Марко Антоније и истакао се тако што је спречио Птолемеја да побије становнике Пелозије и што је није дозволио да се уништи тело Архелоса, мужа Беренике, након што је погинуо у бици, обезбеђујући му одговарајућу краљевску сахрану. Са римском експедицијом је путовала и тада четрнаестогодишња Клеопатра. Касније је због овог похода у Риму суђено Габинију због злоупотребе овлашћења, али је после дугог суђења ослобођен. Након повратка у Египат Птолемеј је наредио да се Береника и њене присталице побију, а он је запленио њихову значајну имовину, а банкара Рабирија од кога је узео кредит кад је био пред банкротом је поставио да води финансије.

Птолемеј је умро у неком тренутку пре 22. марта 51. године п.н.е., након чега престо преузимају Клеопатра и њен млађи брат Птолемеј XIII који је тад имао 12 година. По египатском закону Клеопатра је морала имати сувладара, тако да се удала за свог млађег брата, али је убрзо избацила његово име из употребе и на свим државним документима било је написано само њено. Одмах по доласку на власт је решавала хитна питања , као што су глад настала услед ниског водостаја Нила због суша, као и безакоње које је владало међу Габинијевим војницима које је он оставио у Египту. Када је дошла на власт, Кипар и Киренаика (данашња Либија) су били изгубљени, али она никад није престала да сања о огромној моћи и још већем Египту. Наиме, Клеопатра није била пореклом из Египта јер је њена династија Птолемеја из Македоније. Као и њени преци имала је експлозивну нарав, велику страст али и непромишљеност. Колико се зна није имала других љубавника осим Јулија Цезара и Марка Антонија. Клеопатра је такође наследила и дугове оца, који су према Римској републици износили 17.5 милиона драхми.

Касније је Клеопатра дошла у сукоб са својим млађим братом који се побунио што је његово име избачено са државних докумената и што није одлучивао о државним питањима, након чега су дошли у отворен сукоб, који је резултирао грађанским ратом. Клеопатра је изгубила у борби против свог брата и била је приморана да се повуче из Александрије у област Тебе, а касније у римску Сирију како би скупила војску којом ће кренути назад у освајање Египта. Клеоатрина војска је заустављена у свом напредовању у долини Нила од стране братовљеве војске, нскон чега Клеопатрине трупе подижу логор у тој области. Након тога је Цезар позвао Клеопатру и њеног брата да распусте своје војске и помире се.

Однос Клеопатре и Цезара

Цезара је упознала на спектакуларан начин. Наиме због династичких превирања у земљи била је протерана и власт је била у рукама њеног супруга односно брата Птолемеја XIII. Међутим, Цезар је са војском дошао у Египат и наредио да се састане са Клеопатром и Птолемејем XIII. Како она није била у земљи дозволила је да се прокријумчари у тепиху и тако је одмотавањем тепиха упознала Цезара. Када је Птолемеј сазнао да је његова сестра већ дошла и упознала Цезара покушао је да подстакне становништво Александрије на побуну, али га је Цезар због тога ухапсио и успео да смири побуну пре него се распламса. Цезар је одмах био импресиониран Клеопатром и постали су љубавници. Клеопатра је била и сјајан стратег па је искористила Цезарову наклоност и веома брзо затруднела. Њему се јако свидела идеја о египатском трону па ју је чак повео у Рим. Клеопатри се није свидела посета јер је била понижена од стране римских конзервативаца. Вративши се кући обнавља пољопривреду и 23. јуна 47. године п.н.е. рађа сина Цезариона. Након Цезаровог убиства током мартовских Ида, церемоније у част бога Марса, Клеопатра се нашла у великој опасности јер Цезар у свом тестаменту није споменуо ни њу ни свог сина, већ је именовао само његовог унука Октавијана као примарног наследника.

Однос Клеопатре и Маркоа Антонија

Политичка превирања настала после атентата на великог императора изродила су двојицу противника Марка Антонија и Октавијана који су ипак 43. године п.н.е. склопили савез познат као Други тријумвират, како би повратили ред и привели Цезарове убице правди. Клеопатра се определила за Марка па је и њега опчинила на невероватан начин. Египат је у то време био на граници колапса јер је неколико година била лоша жетва али упркос томе она је извела сјајну представу. Приредила је сјајан дочек а сама се обукла као Афродита, богиња љубави. Многи сматрају да је такав наступ био вулгаран али то је био једини начин да се задиви један женскарош, често пијаница и сам вулгаран човек. Клеопатра се приклонила Антонију пошто је он сматран најмоћнијом римском фигуром након Цезарове смрти.

Клеопатра је Марку Антонију прво родила близанце, дечака и девојчицу, Александра Хелиоса и Клеопатру Селену, а касније, у време Антонијевог похода на Парте родила му је и сина Птолемеја Филаделфа који је заједно са Цезарионом представљао њену узданицу у будућности. Са Антонијем је имала сина Александра Хелија и кћерку Клеопатру Селену II. Велики пораз који Марко Антоније доживљава од Октавијана у бици код Акцијума сломио је Клеопатру која је пала у немилост Октавијана. Онаје преговарала са Октавијаном и предлагала да њена деца наследе Египат и да Антонију буде дозвољено да живи у изгнанству у Египту понудивши Октавијану новац уз тај договор. Дуги преговори нису дали резултате и Октавијан је кренуо у инвазију на Египат 30. године п.н.е. Када су Октавијанове трупе стигле до Александрије Клеопатра је послала поруку Антонију рекавши му да ће да се убије и спали своје богатство у гробници која је била у изградњи у том тренутку. Тад је Антоније извршио самоубиство, али су његови људи који су се приклонили Октавијану спречили Клеопатру да се убије и спали благо. Кад је Октавијан ушао у Александрију заробио је троје Клеопатрине деце. Њега није занимала романса са њом већ да је у Риму покаже као тријумф, као својину.

Смрт

Клеопатра себи није могла дозволити такво понижење да буде одведена у Рим и наредила је да јој се донесе кобра у одаје. Убила се у 39. години живота угризом змије и осигурала себи бесмртност (по египатском веровању). Октавијан је био љут због овог исхода, али је ипак дозволио да се Клеопатри омогући краљевска сахрана поред Антонија у њеној гробници. Након тога Египат постаје римска провинција, а троје преживеле Клеопатрине деце, Селена, Александар и Птолемеј су послати у Рим са Октавијановом сестром Октавијом, као њиховом старатељком.

Оно што се слабо зна о њој јесте њен велики патриотизам - Египат јој је био изнад свега. Течно је говорила 9 језика и била први фараон који је говорио изворним египатским језиком, језиком народа.

Клеопатра је последњи египатски фараон.

Породично стабло

Референце

Литература

Спољашње везе

• Ћерка Бога Сунца („Вечерње новости“, 9. август 2009)
• Клеопатра, први тајкун у историји („Прес“, 28. новембар 2010) Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2010)
• Ancient Roman depictions of Cleopatra VII of Egypt, at YouTube
• Cleopatra on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Cleopatra (1852), a Victorian children's book by Jacob Abbott, Project Gutenberg edition
• "Mysterious Death of Cleopatra" at the Discovery Channel
• Cleopatra VII at BBC History
• Cleopatra VII at Ancient History Encyclopedia
• Eubanks, W. Ralph. (1 November 2010). "How History and Hollywood Got 'Cleopatra' Wrong". National Public Radio (NPR) (a book review of Cleopatra: A Life, by Stacy Schiff).
• Jarus, Owen (13 March 2014). "Cleopatra: Facts & Biography". Live Science.
• Watkins, Thayer. "The Timeline of the Life of Cleopatra Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2021)." San Jose State University.
• Draycott, Jane (22 May 2018). "Cleopatra's Daughter: While Antony and Cleopatra have been immortalised in history and in popular culture, their offspring have been all but forgotten. Their daughter, Cleopatra Selene, became an important ruler in her own right". History Today.