Зимске олимпијске игре 1994.

XVII Зимске олимпијске игре су одржане 1994. године у Лилехамеру, у Норвешкој. Остали градови кандидати су били Енкориџ, Естерзунд/Ор и Софија.

XVII Зимске олимпијске игре - Лилехамер 1994.
De 17. olympiske vinterleker - Lillehammer 1994

Град домаћин	Лилехамер,  Норвешка
Број држава	67
Број спортиста	1.737
Број спортова	6
Број такмичења	31
Отварање игара	12. фебруар 1994.
Затварање игара	27. фебруар 1994.

С обзиром на савршену организацију, необичну сусретљивост домаћина, сјајну атмосферу на борилиштима и увек пуне трибине за гледаоце који су без разлике бодрили све такмичаре, ове Игре су по општој оцени проглашене најбољим Зимским олимпијским играма до тада, и једним од најбољих спортских догађаја уопште у историји модерног спорта.^[1]

Игре су биле одржане само две године након претходних Зимских олимпијских игара у Албервилу. Од тада су се све Зимске олимпијске игре одржавају сваке парне непреступне године док се Летње олимпијске игре и даље одржавају у преступним годинама.^[2]

У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и екипе:

• Звезда домаћина је био Јохан Олав Кос који је освојио три злата у брзом клизању оборивши при томе и три светска рекорда.
• Френи Шнајдер је освојила комплет медаља (злато, сребро, бронза) у алпском скијању. Мануела Ди Чента је освојила по једну медаљу у свих пет дисциплина скијашког трчања, док је Мирјам Бедар освојила обе појединачне биатлонске трке.
• Густав Ведер и Донат Аклин постали су први који су одбранили наслов олимпијског првака у бобу двоседу. Клизачи Јекатерина Гордејева и Сергеј Гринков су поновили злато освојено 6 година раније, на Играма у Калгарију.
• Бројна домаћа публика очекивала је победу фаворита Норвежана у мушкој штафетној трци скијашког трчања, али су сведочили напетом финишу у којем су за који центиметар били бржи Италијани. У публици је настао мук, али пар тренутака касније одјекнуо је громки аплауз и овације за нове олимпијске победнике.
• Џејн Торвил и Кристофер Дин, клизачки пар који је у историји ушао величанственим наступом и победом на Играма у Сарајеву овде се поновно такмичио након 10 година паузе, након што је омогућен наступ професионалцима. Овај пут су освојили бронзу.

Спортови

Биланс медаља

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Зимске олимпијске игре 1994.
Пласман	Држава				Укупно
1	Русија	11	8	4	23
2	Норвешка	10	11	5	26
3	Немачка	9	7	8	24
4	Италија	7	5	8	20
5	Сједињене Америчке Државе	6	5	2	13
6	Јужна Кореја	4	1	1	6
7	Канада	3	6	4	13
8	Швајцарска	3	4	2	9
9	Аустрија	2	3	4	9
10	Шведска	2	1	0	3
11	Јапан	1	2	2	5
12	Казахстан	1	2	0	3
13	Украјина	1	0	1	2
14	Узбекистан	1	0	0	1
15	Белорусија	0	2	0	2
16	Финска	0	1	5	6
17	Француска	0	1	4	5
18	Холандија	0	1	3	4
19	Кина	0	1	2	3
20	Словенија	0	0	3	3
21	Уједињено Краљевство	0	0	2	2
22	Аустралија	0	0	1	1
	Укупно	61	61	61	183

Референце

• п
• р
• у

Олимпијске игре

• Свечаности
• Повеља
• Земље учеснице
  • Летње игре
  • Зимске игре
• Градови домаћини
  • Понуде
• МОК
  • НОК
  • Кодови по државама
• Медаља
  • Табела медаља
  • Носиоци медаља
  • Диплома
• Скандали и контроверзе
  • Колонијализам
  • Допинг
• Спортови
• Симболи
  • Релације бакље
  • Медаља Пјера де Кубертена
• Жене
• Мртви
  • Мртви у ПСР

Летње игре

• Атина 1896.
• Париз 1900.
• Сент Луис 1904.
• Лондон 1908.
• Стокхолм 1912.
• 1916.
• Антверпен 1920.
• Париз 1924.
• Амстердам 1928.
• Лос Анђелес 1932.
• Берлин 1936.
• 1940.
• 1944.
• Лондон 1948.
• Хелсинки 1952.
• Мелбурн 1956.
• Рим 1960.
• Токио 1964.
• Мексико Сити 1968.
• Минхен 1972.
• Монтреал 1976.
• Москва 1980.
• Лос Анђелес 1984.
• Сеул 1988.
• Барселона 1992.
• Атланта 1996.
• Сиднеј 2000.
• Атина 2004.
• Пекинг 2008.
• Лондон 2012.
• Рио де Жанеиро 2016.
• Токио 2020.
• Париз 2024.
• Лос Анђелес 2028.
• Бризбејн 2032.

Зимске игре

• Шамони Мон Блан 1924.
• Санкт Мориц 1928.
• Лејк Плесид 1932.
• Гармиш-Партенкирхен 1936.
• 1940.
• 1944.
• Санкт Мориц 1948.
• Осло 1952.
• Кортина д'Ампецо 1956.
• Скво Вали 1960.
• Инзбрук 1964.
• Гренобл 1968.
• Сапоро 1972.
• Инзбрук 1976.
• Лејк Плесид 1980.
• Сарајево 1984.
• Калгари 1988.
• Албервил 1992.
• Лилехамер 1994.
• Нагано 1998.
• Солт Лејк Сити 2002.
• Торино 2006.
• Ванкувер 2010.
• Сочи 2014.
• Пјонгчанг 2018.
• Пекинг 2022.
• Милано и Кортина 2026.

• Античке олимпијске игре
• Олимпијске међуигре 1906.
• Параолимпијске игре
• Олимпијске игре младих

Зимске олимпијске игре 1994. на Викимедијиној остави.