Напад НОВЈ на Травник октобра 1944.

Напад НОВЈ на Травник октобра 1944.
Део Другог светског рата
Време20 — 22. октобар 1944.
Место
Сукобљене стране
 НОВЈ Независна Држава Хрватска Домобрани

У складу са директивом Врховног штаба за преношења тежишта дејстава према долини реке Босне, Пети корпус НОВЈ у октобру организовао је операцију заузимања Травника и утврђења у долини реке Лашве. Борбе за сам град трајале су од 20. до 22. октобра 1944, и завршене су уништењем усташко-домобранског гарнизона. У борбама за град усташко-домобранске снаге претрпеле су губитке од око 900 мртвих, а 712 је заробљено[1]. Јединице НОВЈ имале су губитке од 94 мртва и преко 200 рањених. Између осталих, погинула су и три народна хероја: Јосип Мажар-Шоша, Петар Мећава и Лазар Марин.

Истовремено са Травником, нападнута су и заузета упоришта у долини Лашве: село Долац, железничка станица Била, село Хан-Била и мост код села Дивјака, као и упоришта на линији Зеница - Високо. Након заузимања Травника, операција НОВЈ настављена је нападом на Бусовачу и наступањем према комуникацијама у долини реке Босне. Осовинске снага под командом штаба 5. СС корпуса су за време и након борби за Травник интервенисале противнападима из Зенице. Услед виталног значаја ових комуникација, борбе за Травник и околину настављене су знатним снагама и са променљивом ратном срећом током наредних месеци, све до Сарајевске операције почетком априла 1945.

Ситуација и планови супротстављених страна

Ситуација немачких снага

После неуспеха претходнице Групе армија Е да се пробије од Куманова преко Врања на север, и губитка целе долине Јужне и Велике Мораве у првој половини октобра 1944, Сарајево се наметнуло као једини реалан циљ према којем се Групе армија Е могла пробијати. Комуникације Вишеград - Сарајево и Сарајево - Босански Брод добиле су витални значај за Немце. 10. октобра 1944. године, команда Југоистока је обратила пажњу командама Групе армија Е и Друге оклопне армије да морају имати у виду да пут и железничка пруга Босански Брод - Сарајево - Рогатица односно Вишеград - Ужице „могу играти пресудну улогу за снабдевање Групе армија Србија и Групе армија Е"[2]. Међутим, 5. СС корпус, задужен за одбрану области, морао је да издвоји 7. СС и 118. ловачку дивизију за борбе у Србији. Остатак корпуса (13. СС дивизија, 369. легионарска, обалске и корпусне трупе, као и потчињене снаге НДХ) пролазио је кроз кризу. 17. септембра НОВЈ је ослободила Тузлу, ојачана 369. дивизија изгубила је 5. октобра Требиње, и претрпела даље тешке поразе на Пељешцу и код Стона. Девета далматинска дивизија 10. октобра ослободила је Ливно. У другој половини октобра Трећи корпус НОВЈ испољио је притисак на комуникацију Сарајево - Вишеград, а Пети корпус на комуникацију Сарајево - Брод. Услед тога је након одласка главнине 750. пука обустављено даље пребацивање 118. дивизије. И поред тога, 5. СС корпус је био принуђен да одустане од амбициозних противнапада за поновно освајање Тузле, Требиња и Ливна, и концентрише снаге за борбу у обалској зони и на комуникацији Вишеград - Сарајево - Брод.

Ток борби

У борбама за Травник погинули су заповедник гарнизона Травник пуковник Едуард Бунић Бона, потпуковник Јосип Клобучарић и Иван Дујмовић (полицијски сатник), док је потпуковник Мухамед Сулејманпашић заробљен.[3]

Референце

  1. ^ Милан Инђић: БОРБЕ ЗА ТРАВНИК. p. 211.
  2. ^ Ратни дневник команде Југоистока, 10. октобар Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2011) - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII (немачки документи), књига 4 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2011), Војноисторијски инстутут, Београд - прилог 1
  3. ^ ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА НОР-а. том IV - БОРБЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ, књига 30, документи 111 и 149

Литература

  • Милан Инђић: БОРБЕ ЗА ТРАВНИК - РО "27. јули“, Сарајево - Београд 1979.
  • Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 1 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2014) - Војни историјски институт, Београд 1959.
  • ШЕСТА КРАЈИШКА НОУ БРИГАДА - РАТНА СЈЕЋАЊА, ГРО „Пролетер“ - Бечеј1985.
  • Седма крајишка бригада : зборник сјећања, Књ. 2, Београд 1987.
  • Чаушевић, Изудин (1981). ОСМА КРАЈИШКА НОУ БРИГАДА. Београд: Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 01. 04. 2015. г. Приступљено 03. 07. 2011. 
  • ОСМА КРАЈИШКА БРИГАДА - СЈЕЋАЊА БОРАЦА, Војноиздавачки завод, Београд 1982.
  • Милиновић, Ђуро; Карасијевић, Драго (1981). ЈЕДАНАЕСТА КРАЈИШКА НОУ БРИГАДА. Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Карасијевић, Драго (1988). Четврта крајишка НОУ дивизија. Београд: Војноиздавачки и новински центар. Архивирано из оригинала 17. 03. 2011. г. Приступљено 03. 07. 2011. 
  • Карасијевић, Драго (1985). Пети ударни корпус НОВЈ. Београд: Војноиздавачки завод. 

Спољашње везе

  • I. усташки стајаћи дјелатни здруг - Axis History Factbook (језик: енглески)
  • п
  • р
  • у
Учесници
Силе Осовине
и савезници
(вође)
Отпор
1941.1942.1943.
1944.
1945.Злочини
Злочини по починиоцу
Масовна погубљења
Концентрациони логори
Избеглице
Повезано
Икона за клице

Овај чланак везан за Други светски рат је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

  • п
  • р
  • у