1. козачка коњичка дивизија

1. козачка коњичка дивизија
Постојањесептембар 1943.
ФормацијаДонска козачка коњичка бригада
Кавкаска козачка коњичка бригада
Кубанска козачка коњичка бригада
55. артиљеријски пук
55. извиђачки батаљон
55. инжењеријски батаљон
Јачина17.500 војника и официра (4.500 Немаца и 13.000 Руса)[тражи се извор]
ДеоВафен-СС
Ангажовање
Команданти
Командантгенерал-лајтнант Хелмут фон Панвиц (нем. Helmuth von Pannwitz)

Прва козачка коњичка дивизија Вермахта формирана је током лета 1943. од козачких антисовјетских добровољаца и одабраних регрутованих заробљеника Црвене армије. Почев од септембра 1943. налази се у саставу 69. резервног корпуса Друге оклопне армије који је био задужен за територију северно од Саве. Поред ангажовања у корпусним операцијама против НОВЈ у Срему и Славонији, Друга оклопна армија употребљавала је делове ове јединице и у операцијама јужно од Саве.

У новембру 1944. проглашена је СС-формацијом.

Заповедници дивизије Андреј Шкуро и Хелмут фон Панвиц
Козак у саставу 1. козачке дивизије

У јануару 1945. развијањем из њеног састава формирана је и Друга козачка коњичка дивизија, са којом је заједно сачињавала 15. козачки коњички корпус. Ратни пут завршила је у јужној Аустрији, делом заробљена од Црвене армије, а делом од Британаца. Британци су свој део заробљеника предали Црвеној армији. Након предаје, њени припадници су већином стрељани.

Историја

1. козачка коњичка дивизија је регрутована од Козака, заробљених припадника Црвене армија, затим делимично од Руса регрутованих са подручја под немачком окупацијом и дезертера из Црвене армије. Била је позната по изразито анти-бољшевичкој оријентацији и великој борбености. Дивизију су чинила четири пука: донски, кубањски, сибирски и теречки, којима су командовали немачки и козачки официри, док је командант дивизије био генерал Хелмут фон Панвиц. Многе припаднике дивизије су пратили чланови њихових породица.[1]

По свом образовању у априлу 1943, дивизија је послата у Независну Државу Хрватску и стављена је под команду 2. оклопне армије и коришћена за обезбеђивање позадине. Првенствени задатак дивизије је била заштита железничке пруге Београд-Загреб од партизанских саботажа.

Види још

Референце

  1. ^ Tomasevich 2002, стр. 305.

Литература

  • Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
  • Williamson, Gordon; Andrew, Stephen. THE WAFFEN-SS. Архивирано из оригинала 15. 03. 2014. г. Приступљено 10. 05. 2013. 

Спољашње везе

  • 1. Kosaken-Kavallerie-Division - Axis History Factbook (језик: енглески)
  • 1st Cossack Division - vojska.net (језик: енглески)
  • п
  • р
  • у
Дивизије Вафен-СС
ПанцерПанцергренадирске
Брдске
Коњичке
  • 8. СС коњичка дивизија Флоријан Гајер
  • 22. СС добровољачка коњичка дивизија Марија Тереза
  • 33. СС коњичка дивизија (3. мађарска)
  • 37. СС добровољачка коњичка дивизија Лицов
  • 1. козачка коњичка дивизија
Пешадијске
  • 14. СС гренадирска дивизија (1. украјинска)
  • 15. СС гренадирска дивизија
  • 19. СС гренадирска дивизија (2. летонска)
  • 20. СС оклопна гренадирска дивизија (1. естонска)
  • 25. СС гренадирска дивизија Хуњади (1. мађарска)
  • 26. СС гренадирска дивизија (2. мађарска)
  • 27. СС добровољачка гренадирска дивизија Лангемарк (1. фламанска)
  • 28. СС добровољачка гренадирска дивизија Валонци
  • 29. СС гренадирска дивизија (1. руска)
  • 29. СС гренадирска дивизија (1. италијанска)
  • 30. СС гренадирска дивизија
  • 31. СС добровољачка гренадирска дивизија
  • 32. СС добровољачка гренадирска дивизија 30. јануар
  • 33. СС гренадирска дивизија Карло Велики (1. француска)
  • 34. СС добровољачка гренадирска дивизија Ландштурм Недерланд
  • 36. СС гренадирска дивизија
  • 38. СС гренадирска дивизија Нибелунз
Полицијске
  • 35. СС полицијска гренадирска дивизија