Džon Drajden

Džon Drajden
Datum rođenja	19 avgust 1631(1631-08-19)
Mesto rođenja	Oldvinkl, Northemptonšir  Engleska
Datum smrti	12. maj 1700.(1700-05-12) (68 god.)
Mesto smrti	London  Engleska
Prebivalište	Engleska
Državljanstvo	englesko
Univerzitet	Vestminsterska škola Triniti koledž, Kembridž
Zanimanje	pesnik, književni kritičar, dramatičar, libretista

Džon Drajden (19. avgust 1631 – 12. maj 1700) bio je engleski pesnik, književni kritičar, prevodilac i dramaturg, koji je prvi dobio zvanje engleskog pesnika laureata 1668. godine.^[1]

On se smatra dominantnom ličnošću u književnom životu restoratorske Engleske. Njegov uticaj je bio izražen do te mere da je to razdoblje postalo poznato u književnim krugovima kao drajdensko doba. Romantičarski pisac, Ser Volter Skot, ga je nazvao „Slavnim Džonom”.^[2]

Rani život

Drajden je rođen u seoskoj parohiji Oldvinkl blizu Trapstona u Northemptonširu, gde je njegov deda po majci bio rektor Svih Svetih. On je bio najstarije od četrnaestoro dece rođene u porodici Erazma Drajdena i Meri Pikering, unuka ser Erazma Drajdena, prvog barona (1553–1632), i supruge Fransis Vilks, puritanskog zemljoposednika koji je podržavao puritanski pokret i parlament. On je bio je rođak Džonatana Svifta. Kao dečak, Drajden je živeo u obližnjem selu Tičmarš, gde je verovatno i stekao svoje prvo obrazovanje. Godine 1644, poslat je u Vestminstersku školu kao kraljevski stipendista, gde je upravnik bio dr Ričard Bazbi, harizmatični učitelj i strogi disciplinar.^[3] Pošto je u ustanovu ponovo osnovala Elizabeta I, Vestminster je tokom ovog perioda prihvatio sasvim drugačiji verski i politički duh koji je podsticao rojalizam i visoko anglikanstvo. Šta god da je Drajden odgovorio na ovo, on je očigledno poštovao upravnika i kasnije će poslati dva svoja sina u školu u Vestminsteru.

Kao humanistička javna škola, Vestminster je održavao nastavni plan i program koji je obučavao učenike u umetnosti retorike i predstavljanju argumenata za obe strane datog pitanja. Ovo je veština koja će ostati kod Drajdena i uticati na njegovo kasnije pisanje i razmišljanje, jer veliki njegovog rada deo pokazuje ove dijalektičke obrasce. Vestminsterski nastavni plan i program uključivao je nedeljne prevodilačke zadatke koji su razvili Drajdenovu sposobnost asimilacije. Ovo je takođe bilo izloženo u njegovim kasnijim radovima. Njegove godine u Vestminsteru nisu bile bez ikakvih događaja, a njegova prva objavljena pesma, elegija sa snažnim rojalističkim osećajem o smrti njegovog školskog druga Henrija, lorda Hejstingsa od malih boginja, aludira na pogubljenje kralja Čarlsa I, koje se dogodilo 30. januara 1649. godine, veoma blizu škole u kojoj se dr Bazbi prvo molio za kralja, a zatim zaključao svoje đake kako bi sprečio da prisustvuju spektaklu.

Godine 1650, Drajden je otišao na Triniti koledž u Kembridžu.^[4] Ovde je doživeo povratak religioznom i političkom etosu svog detinjstva: učitelj Trojstva je bio puritanski propovednik po imenu Tomas Hil koji je bio rektor u Drajdenovom rodnom selu.^[5] Iako postoji malo konkretnih informacija o Drajdenovim dodiplomskim godinama, on je sigurno sledio standardni nastavni plan i program klasika, retorike i matematike. Godine 1654, stekao je diplomu i diplomiravši na vrhu liste za Triniti te godine. U junu iste godine umro je Drajdenov otac, ostavivši mu posed koja je donela malo prihoda, ali je to bilo nedovoljno za život.^[6]

Vrativši se u London tokom protektorata, Drajden je dobio posao kod državnog sekretara Olivera Kromvela, Džona Tarloa. Ovo imenovanje je možda bilo rezultat uticaja koji je u njegovo ime vršio njegov rođak Lord Čamberlejn, ser Gilbert Pikering. Na Kromvelovoj sahrani 23. novembra 1658. Drajden je učestvovao sa puritanskim pesnicima Džonom Miltonom i Endruom Marvelom. Ubrzo nakon toga objavio je svoju prvu važnu pesmu, Heroic Stanzas (1659), hvalospev o Kromvelovoj smrti, koji je oprezan i razborit u svom emotivnom prikazu. Godine 1660, Drajden je proslavio restauraciju monarhije i povratak Čarlsa II sa Astraea Redux, autentičnim rojalističkim panegirikom. U ovom delu međuvlada je ilustrovana kao vreme haosa, a Čarls je viđen kao obnovitelj mira i reda.

Kasniji život i karijera

Nakon restauracije, kako se Drajden brzo uspostavio kao vodeći pesnik i književni kritičar svog vremena, on je svoju odanost preneo na novu vladu. Zajedno sa Astraea Redux, Drajden je pozdravio novi režim sa još dva hvalospeva: Njegovom svetom veličanstvu: Hvalospev o njegovom krunisanju (1662) i Mom lordu kancelaru (1662). Ove pesme sugerišu da je Drajden nastojao da se dodvori mogućem pokrovitelju, ali je umesto toga trebalo da zarađuje za život pisanjem za izdavače, a ne za aristokratiju, a time i za čitalačku publiku. Ove i druge njegove nedramske pesme su povremene - to jest, one slave javne događaje. Dakle, one su pisane za naciju, a ne za sebe, a pesnik laureat (kao što će kasnije postati) dužan je da godišnje napiše izvestan broj njih.^[7] U novembru 1662. godine, Drajden je predložen za članstvo u Kraljevskom društvu i izabran je za ranog člana. Međutim, Drajden je bio neaktivan u poslovima tog društva i 1666. godine je izbačen zbog neplaćanja dažbina.

Oko 20 časova 18. decembra 1679, Drajdena su napali u Rouz aleji iza gostionice Lam & Flag, u blizini njegove kuće u Kovent Gardenu. Napad su izveli nasilnici koje je unajmio grof od Ročestera,^[8][9] sa kojim je imao dugoročni stalni sukob.^[10] Ta gostionica je bila poznata po organizovanju nagradnih borbi, zbog čega je dobila nadimak „Kanta krvi“.^[11]

Drajdenova pesma, „Esej o satiri“, sadržala je brojne napade na kralja Čarlsa II, njegove ljubavnice i dvorjanke, ali najviše na grofa od Ročestera, ozloglašenog ženskaroša.^[12]

Izabrani radovi

Reference

Literatura

Spoljašnje veze