Fosfolipid
U prikazuje hidrofobnu deo molekula.
Fosfolipidi su klasa lipida i značajna komponenta svih ćelijskih membrana.[1] Oni mogu da formiraju lipidne dvoslojeve. Većina fosfolipida sadrži diglicerid, fosfatnu grupu, i jednostavni organski molekul kao što je holin. Jedan izuzetak od ovog pravila je sfingomijelin, koji je formiran od sfingozina umesto glicerola. Prvi fosfolipid identifikovan u biološkim tkivima je bio lecitin, ili fosfatidilholin, u žumancetu. Otkrio ga je 1847. godine francuski hemičar i apotekar Teodor Nikolas Gobli.
Amfipatični karakter
„Glava“ fosfolipida je hidrofilna (privlači vodu), dok njihov hidrofobni „rep“ odbija vodu. Hidrofilna glava ima negativno naelektrisanu fosfatnu grupu, a može da sadrži i druge polarne grupe. Hidrofobni rep se obično sastoji od dugačkih masno kiselinskih ugljeno vodoničnih lanaca. U vodi, fosfolipidi formiraju više različitih struktura u zavisnosti od specifičnih osobina fosfolipida. Te specifične osobine omogućavaju fosfolipidima da igraju važnu ulogu u fosfolipidnom dvosloju. U biološkim sistemima, fosfolipidi se često javljaju sa drugim molekulima (npr., proteinima, glikolipidima, i holesterolom) u dvosloju kao što je ćelijska membrana.[2] Lipidni dvoslojevi nastaju kad se hidrofobni repovi slože jedni naspram drugih, formirajući membranu sa hidrofilnim glavama na obe strane okrenute ka vodi.
Tipovi fosfolipida
Diacilgliceridne strukture
- Fosfatidna kiselina (fosfatidat) (PA)
- Fosfatidiletanolamin (kefalin) (PE)
- Fosfatidilholin (lecitin) (PC)
- Fosfatidilserin (PS)
- Fosfoinozitidi:
- Fosfatidilinozitol (PI)
- Fosfatidilinozitol fosfat (PIP)
- Fosfatidilinozitol bisfosfat (PIP2) i
- Fosfatidilinozitol trifosfat (PIP3).
Fosfosfingolipidi
- Keramid fosforilholin (Sfingomijelin) (SPH)
- Keramid fosforiletanolamin (Sfingomijelin) (Cer-PE)
- Keramid fosforilglicerol
Sinteza fosfolipida
Sinteza fosfolipida se odvija u citozolu u okolini ER membrane koja je bogata u proteinima koji učestvuju u sintezi (GPAT i LPAAT acil transferaze, fosfataze i holin fosfotransferaze) i alokacije (flipaze i flopaze). Na kraju vezikule sa fosfolipidima se odvajaju od ER, i prenose se na membrane.[3]
Vidi još
- Galaktolipid
- Sulfolipid
Reference
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Campbell, Neil A.; Brad Williamson; Robin J. Heyden (2006). Biology: Exploring Life. Boston, Massachusetts: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-250882-7.
- ^ Lodish, Harvey; Berk, Krieger; Kaiser, Scott; et al. (2008). Molecular Cell Biology. W.H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-7601-7. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 09. 01. 2011.
Спољашње везе
Fosfolipid на Викимедијиној остави.
- p
- r
- u
Lipidi: Fosfolipidi
(Glicerofosfolipidi/
Fosfogliceridi)
Fosfatidil-: -etanolamin/cefalin (PE) · -holin/lecitin (PC) · -serin (PS) · -glicerol (PG) · -inozitol (PI) (gliko- (GPI))
Fosfoinozitidi: PIP (PI(3)P, PI(4)P, PI(5)P) · PIP2 (PI(3,4)P2, PI(3,5)P2, PI(4,5)P2) · PIP3
Etarski lipidi: Plazmalogen (Trombocit-aktivirajući faktor)Нормативна контрола  | |
|---|---|
| Државне |
|
| Остале |
|
