Kralj Lir (drama)

Kralj Lir i dvorska luda u oluji

Kralj Lir (engl. King Lear) je tragedija Vilijama Šekspira, nastala 1605. godine, a prvi put objavljena 1623. godine. Vreme radnje je 8. vek pre Hrista u Engleskoj.[1] Zasnovana je na legendi o kralju Liru i podeli svoje imovine i vlasti svojim ćerkama. Kraljeva mentalna slabost se odmah na početku ogleda u principu podele vlasti i imovine kojom pristupa. On želi lažnu ljubav i javnu zahvalnost i želi da izgleda voljeno u očima sveta.[2]

U ovom delu, kao i u nekim drugim Šekspirovim delima, kao glavni motiv provlači se motiv ludila. Taj motiv koji karakteriše psihu Šekspirovih junaka proučavali su razni književni kritičari, psiholozi i psihijatri.[1]

Tragični kraj ove drame, smrt Kordelije i kralja Lira bio je podvrgnut mnogim kritikama u 18. i 19. veku posle kojih su nastale verzije i izvođenja u kojima glavni junaci prežive, a Edgar i Kordelija se venčaju.

Kasnije nastaje i više televizijskih serija i filmova, kao i pozorišnih drama inspirisanih ovim delom.

Izvori

Šekspirova tragedija za osnovu ima različite priče o polu-legendarnom Liru,[3][4][5] kralju Britanije, o kome prvi zapisi potiču iz 12. veka koje je ostavio istoričar Geoffrey of Monmouth.[6]

Jedan od Šekspirovih izvora bio je raniji komad Kralj Lir. U tom komadu Kordelija i kralj Francuske služe Lira prerušeni u seljake. Činjenica je da je drevna priča o kralju Liru postojala u brojnim verzijama pre ove i verovatno je Šekspir bio upoznat sa njima.

Šekspirovim najvažnijim izvorom smatra se drugo izdanje The Chronicles of England, Scotlande, and Irelande koje je napisao Raphael Holinshed, objavljeno 1587. Holinshed je našao priču u ranijem delu Historia Regum Britanniae koje je napisao Geoffrey of Monmouth, u 12. veku.

Ime Kordelije verovatno je preuzeto iz dela Edmunda Spensera The Faerie Queene, objavljeno 1590. Spenserova Kordelija takođe strada vešanjem kao i u Kralju Liru.

Likovi

  • Kralj Lir je vladar Britanije pre njenog potpadanja pod vlast Rimske imperije. On je tragična figura oca čija pogrešna procena najmlađe ćerke označava početak njegovog sloma.
  • Gonerila je Lirova najstarija ćerka i supruga vojvode od Olbanija.
  • Regana je Lirova druga ćerka, i supruga vojvode od Konvala.
  • Kordelija je Lirova najmlađa ćerka. Na početku drame nju prose vojvoda od Burgundije i kralj Francuske.
  • Vojvoda od Olbanija je Gonerilin suprug. Gonerila ga prezire i ruga se njegovoj muškosti kada je prekori zbog odnosa prema ocu. Kasnije u drami on se okreće protiv svoje žene. Na kraju on preuzima vladavinu nad kraljevstvom.
  • Vojvoda od Konvala je Reganin suprug. On je grofa Kenta stavio u kvrge, oslepeo Glostera. Pri tome ga je jedan od slugu smrtno ranio pokušavajući da odbrani Glostera.
  • Grof od Glostera je Edgarov otac, i otac vanbračnog sina, Edmunda. Edmund obmane oca da Edgar da kuje zaveru protiv njega. Pred očevim gnevom Edgar beži prerušen u prosjaka Sirotog Tomu.
  • Grof od Kenta je veran Liru, ali proteran kada se suprotstavio kralju zbog odluke da liši Kordeliju nasledstva. Prerušen on služi kralju skrivajući od njega svoj pravi identitet.
  • Edmund je Glosterov vanbračni sin. On se udružuje sa Gonerilom i Reganom kako bi ostvario svoje ambicije. Njih troje čine ljubavni trougao.
  • Edgar je zakoniti sin grofa Glostera. Prerušen u Sirotog Toma pomaže oslepljenom ocu.
  • Osvald je Gonerilin sluga opisan kao lupež i čankoliz. Edgar ga ubija kada pokuša da ubije Glostera.
  • Osman je šaljivčina koja prati kralja i koji jedini može i govori kralju istinu kroz šale i uvrede bez posledica i straha od kraljevog gneva.

Sinopsis

Britanski kralj Lir objavljuje da će svoju imovinu podeliti svojim ćerkama i da će najviše dati onoj koja ga voli najviše. Prva ćerka, Gonerila izjavljuje svoju ljubav ocu preko stihova, kao i da će njega uvek najviše da voli. Druga ćerka Regana izjavljuje nesto slično, kako bi se i ona dodvorila ocu za što više imovine. Treća ćerka Kordelija je kraljeva mezimica i nju najviše voli, ali ona ne može da ga laže kao ostale sestre. Ona kaže kako će se uskoro udati i da će njeno srce biti podeljeno na oca i muža. Kralj je hteo da čuje još izjava ljubavi i dodvoravanja i burno reaguje na ovu izjavu ćerke i odriče je se. Posle toga vojvoda od Burgundije odbija Kordelijinu ruku pošto neće da dobije miraz za nju, ali kralj Francuske je očaran iskrenošću i izjavljuje da želi da je uzme za ženu i onda njih dvoje odlaze u Francusku.

Posle raznih dešavanja na dvoru i spletki kojima se svi bave, Gonerila prekorava kralja i kaže mu da zbog njegovih ljudi dvor izgleda kao krčma i da će ići na sud ukoliko nastavi sa svojim izlivima besa i udaranjem dvorana. Tad se kralj naljuti i rešava da ode kod svoje druge ćerke.

Pošto je Regana već primila pismo od Gonerile o postupcima oca, ona opravdava postupke sestre i govori mu da se vrati Gonerili i otpusti pola pratnje jer je skupo plaćati ih sve, a i sa toliko ljudi se ne može održati mir zato što njegovi ljudi slušaju njega a Gonerilini nju i da na istom dvoru to ne može da funkcioniše. Tad dolazi Gonerila koja mu kaže da ipak mora otpustiti svu svoju pratnju što njega ljuti i odlučuje da ode sa Kentom, vernim plemićem i dvorskom ludom.

Daljim spletom okolnosti se saznaje da je francuski kralj već poslao vojsku koja se iskrcala u Britaniju, a sve to zbog Kordelijine tuge kad je saznala da su sestre prevarile oca.

Ubrzo Kordelija i francuski vojnici saznaju gde je kralj i dovode ga u francuski logor koji su podigli prilikom invazije i tu leče kralja. Dve sestre organizuju vojsku i dolazi do bitke između engleske i francuske vojske gde Englezi odnose pobedu, a Lira i Kordeliju zarobljavaju. U narednim danima nakon bitne Regana se razboleva i umire jer ju je Gonerila otrovala. Gonerilini planovi bivaju otkriveni i ona od stida beži i izvršava samoubistvo. U međuvremenu dželat izvršava naredbu sestara i ubija Kordeliju, ali Lir uspeva da ubije dželata, nakon čega od tuge umire i on.

Reference

  1. ^ а б Kralj Lir analiza dela
  2. ^ Šekspirov kralj Lir
  3. ^ Jackson 1953, стр. 459.
  4. ^ Ekwall 1928, стр. xlii.
  5. ^ Stevenson 1918.
  6. ^ Foakes 1997, стр. 94–96.

Literatura

  • Foakes, R. A., ур. (1997). King LearНеопходна слободна регистрација. The Arden Shakespeare, third series. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-903436-59-2. doi:10.5040/9781408160268. 
  • Hadfield, Andrew, ур. (2007). King Lear. The Barnes & Noble Shakespeare. New York: Barnes & Noble. ISBN 978-1-4114-0079-5. 
  • Hunter, G. K., ур. (1972). King Lear. The New Penguin Shakespeare. Penguin Books. 
  • Kermode, Frank (1974). „Introduction to King Lear”. Ур.: Evans, G. Blakemore. The Riverside Shakespeare. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-04402-5. 
  • Pierce, Joseph, ур. (2008). King Lear. Ignatius Critical Editions. San Francisco: Ignatius Press. ISBN 978-1-58617-137-7. 
  • Allfree, Claire (7. 4. 2016). „Don Warrington's King Lear is a heartbreaking tour de force”. The Telegraph. Приступљено 6. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Armstrong, Alan (2003). „Unfamiliar Shakespeare”. Ур.: Wells, Stanley; Orlin, Lena Cowen. Shakespeare: An Oxford Guide. Oxford: Oxford University Press. стр. 308–319. ISBN 978-0-19-924522-2. 
  • Ashliman, D. L., ур. (9. 2. 2013). „Love Like Salt: Folktales of Types 923 and 510”. Folklore and Mythology Electronic Texts. Приступљено 2. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Beckerman, Jim (21. 6. 2010). „Hudson Shakespeare Company takes King Lear outdoors”. The Record. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Billington, Michael (2. 9. 2016). „King Lear review – Sher shores up his place in Shakespeare royalty”. The Guardian. Приступљено 25. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Blake, Elissa (19. 11. 2015). „Three girls – lucky me! says Geoffrey Rush as he plays in King Lear”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 6. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Bloom, Harold, ур. (2008). King Lear. Bloom's Shakespeare Through the Ages. Infobase Publishing. ISBN 978-0-7910-9574-4. 
  • Bradley, A. C. (1905) [first published 1904]. Shakespearean Tragedy: Lectures on Hamlet, Othello, King Lear, and Macbeth (20th impression, 2nd изд.). London: Macmillan. 
  • Bradley, Lynne (2010). Adapting King Lear for the Stage. Routledge. ISBN 978-1-4094-0597-9. 
  • Brode, Douglas (2001). Shakespeare in the Movies: From the Silent Era to Today. Berkley Books. ISBN 978-0-425-18176-8. 
  • Brown, Dennis (2001). „King Lear: The Lost Leader; Group Disintegration, Transformation and Suspended Reconsolidation”. Critical Survey. Berghahn Books. 13 (3): 19—39. ISSN 0011-1570. JSTOR 41557126. doi:10.3167/001115701782483408. eISSN 1752-2293. 
  • Burnett, Mark Thornton; Wray, Ramona, ур. (2006). Screening Shakespeare in the Twenty-First Century. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2351-8. 
    • Greenhalgh, Susan; Shaughnessy, Robert (2006). „Our Shakespeares: British Television and the Strains of Multiculturalism”. Ур.: Burnett, Mark Thornton; Wray, Ramona. Screening Shakespeare in the Twenty-First Century. Edinburgh: Edinburgh University Press. стр. 90–112. ISBN 978-0-7486-2351-8. 
    • Lehmann, Courtney (2006). „The Postnostalgic Renaissance: The 'Place' of Liverpool in Don Boyd's My Kingdom”. Ур.: Burnett, Mark Thornton; Wray, Ramona. Screening Shakespeare in the Twenty-First Century. Edinburgh: Edinburgh University Press. стр. 72–89. ISBN 978-0-7486-2351-8. 
  • Cavendish, Dominic (5. 11. 2016). „King Lear, Old Vic, review: 'Glenda Jackson's performance will be talked about for years'”. The Telegraph. Приступљено 5. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Croake, James W. (1983). „Alderian Family Counseling Education”. Individual Psychology. 39. 
  • Croall, Jonathan (2015). Performing King Lear: Gielgud to Russell Beale. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4742-2385-0. doi:10.5040/9781474223898. 
  • Crosby, John (22. 10. 1953). „Orson Welles as King Lear on TV is Impressive”. New York Herald Tribune. Приступљено 18. 11. 2018 — преко wellesnet.com. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Danby, John F. (1949). Shakespeare's Doctrine of Nature: A Study of King Lear. London: Faber and Faber. OL 17770097M. 
  • Ekwall, Eilert (1928). English River-names. Oxford: Clarendon Press. LCCN 29010319. OCLC 2793798. OL OL6727840M. hdl:2027/uc1.b4598439. 
  • Elton, William R. (1988). King Lear and the Gods. Lexington: University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-0178-1. 
  • Everett, Walter (1999). The Beatles as Musicians: Revolver Through the Anthology. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512941-0. 
  • Freud, Sigmund (1997). Writings on Art and Literature. Meridian: Crossing Aesthetics. Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2973-4. 
  • de Grazia, Margreta; Wells, Stanley, ур. (2001). The Cambridge Companion to Shakespeare. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-00010-9. doi:10.1017/CCOL0521650941 — преко Cambridge Core. 
    • Holland, Peter (2001). „Shakespeare in the Twentieth-Century Theatre”. Ур.: de Grazia, Margreta; Wells, Stanley. The Cambridge Companion to Shakespeare. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 199—215. ISBN 978-1-139-00010-9. doi:10.1017/CCOL0521650941 — преко Cambridge Core. 
    • Jackson, Russell (2001). „Shakespeare and the Cinema”. Ур.: de Grazia, Margreta; Wells, Stanley. The Cambridge Companion to Shakespeare. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 217—234. ISBN 978-1-139-00010-9. doi:10.1017/CCOL0521650941.014 — преко Cambridge Core. 
    • Potter, Lois (2001). „Shakespeare in the Theatre, 1660–1900”. Ур.: de Grazia, Margreta; Wells, Stanley. The Cambridge Companion to Shakespeare. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 183—198. ISBN 978-1-139-00010-9. doi:10.1017/CCOL0521650941.012 — преко Cambridge Core. 
  • Griggs, Yvonne (2009). Shakespeare's King Lear. Screen Adaptations. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4081-0592-4. doi:10.5040/9781408167168. Архивирано из оригинала 06. 09. 2023. г. Приступљено 15. 08. 2021. 
  • Gurr, Andrew; Ichikawa, Mariko (2000). Staging in Shakespeare's Theatres. Oxford Shakespeare Topics. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-871158-2. 
  • Hadfield, Andrew (2004). Hadfield, Andrew, ур. Shakespeare and Renaissance Politics. Arden Critical Companions. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-903436-17-2. doi:10.5040/9781472555212. 
  • Hickling, Alfred (7. 4. 2016). „King Lear review – as close to definitive as can be”. The Guardian. Приступљено 6. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Hodgdon, Barbara; Worthen, W. B. (2005). A Companion to Shakespeare and Performance. Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-8821-0. 
    • Lan, Yong Li (2005). „Shakespeare and the Fiction of the Intercultural”. Ур.: Hodgdon, Barbara; Worthen, W. B. A Companion to Shakespeare and Performance. Blackwell Publishing. стр. 527—549. ISBN 978-1-4051-8821-0. 
  • Holloway, John (2014) [first published 1961]. The Story of the Night: Studies in Shakespeare's Major Tragedies. New York: Routledge. ISBN 978-1-138-01033-8. 
  • Hutchison, David (12. 10. 2015). „Don Warrington cast as King Lear at the Royal Exchange”. The Stage. Приступљено 6. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Jackson, Kenneth Hurlstone (1995) [first published 1953]. Language and History in Early Britain: A chronological survey of the Brittonic languages, first to twelfth century A.D. Edinburgh: University of Edinburgh Press. ISBN 978-1-85182-140-2. 
  • Jackson, Russell, ур. (2007). The Cambridge Companion to Shakespeare on Film. Cambridge Companions to Literature (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-00143-4. doi:10.1017/CCOL0521866006 — преко Cambridge Core. 
    • Guntner, J. Lawrence (2007). „Hamlet, Macbeth and King Lear on Film”. Ур.: Jackson, Russell. The Cambridge Companion to Shakespeare on Film. Cambridge Companions to Literature (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 120–140. ISBN 978-1-139-00143-4. doi:10.1017/CCOL0521866006.008 — преко Cambridge Core. 
    • Howard, Tony (2007). „Shakespeare's Cinematic Offshoots”. Ур.: Jackson, Russell. The Cambridge Companion to Shakespeare on Film. Cambridge Companions to Literature (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 303–323. ISBN 978-1-139-00143-4. doi:10.1017/CCOL0521866006.018 — преко Cambridge Core. 
  • Jones, Gwilym (2015). Shakespeare's storms. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-1-5261-1185-2. OCLC 960871054. 
  • Kahn, Coppèlia (1986). „The Absent Mother in King Lear”. Ур.: Ferguson, Margaret W.; Quilligan, Maureen; Vickers, Nancy J. Rewriting the Renaissance: The Discourses of Sexual Difference in Early Modern Europe. Women in Culture and Society. Chicago and London: The University of Chicago Press. стр. 33–49. ISBN 978-0-226-24314-6. 
  • Kamaralli, Anna (21. 12. 2015). „Thou hadst better avoid getting teary – and King Leary – this Christmas”. The Conversation. Приступљено 4. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Kronenfeld, Judy (1998). King Lear and the Naked Truth: Rethinking the Language of Religion and ResistanceНеопходна слободна регистрација. London: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-2038-8. 
  • Lewisohn, Mark (1988). Complete Beatles Recording Sessions: The Official Story of the Abbey Road Years 1962–1970. Hamlyn. ISBN 978-0-600-55798-2. 
  • McKernan, Luke; Terris, Olwen (1994). Walking Shadows: Shakespeare in the National Film and Television Archive. British Film Institute. ISBN 0-85170-486-7. 
  • McLaughlin, John J. (1978). „The Dynamics of Power in King Lear: An Adlerian Interpretation”. Shakespeare Quarterly. Folger Shakespeare Library. 29 (1): 37—43. ISSN 0037-3222. JSTOR 2869167. doi:10.2307/2869167. eISSN 1538-3555. 
  • McNary, Dave (19. 4. 2016). „Bruce Dern, Anthony Michael Hall to Star in King Lear Adaptation”. Variety. Приступљено 26. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • McNeir, Waldo F. (1968). „The Role of Edmund in King Lear”. SEL: Studies in English Literature 1500–1900. Rice University. 8 (2, Elizabethan and Jacobean Drama): 187—216. ISSN 0039-3657. JSTOR 449655. doi:10.2307/449655. eISSN 1522-9270. 
  • Mitakidou, Soula; Manna, Anthony L. (2002). Folktales from Greece: A Treasury of DelightsНеопходна слободна регистрација. Libraries Unlimited. ISBN 978-1-56308-908-4. 
  • Muir, Kenneth; Wells, Stanley, ур. (1982). Aspects of King Lear. Aspects of Shakespeare. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-28813-2. 
    • Peat, Derek (1982). „'And That's True Too': King Lear and the Tension of Uncertainty”. Ур.: Muir, Kenneth; Wells, Stanley. Aspects of King Lear. Aspects of Shakespeare. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 43—55. ISBN 978-0-521-28813-2. 
  • Nestruck, J. Kelly (13. 5. 2012). „A King Lear in need of a king”. The Globe and Mail. Приступљено 6. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Nestruck, J. Kelly (14. 11. 2016). „Janet Wright played wise-cracking matriarch on Corner Gas”. The Globe and Mail. Приступљено 5. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Ouzounian, Richard (26. 11. 2015). „David Fox stars in 'Upper Canada' King Lear”. Toronto Star. Приступљено 6. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Quinn, Michael (27. 1. 2017). „Remastered: the legendary Argo Shakespeare recordings”. The Stage. Приступљено 7. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Network Three – 29 September 1967”. Radio Times. св. 176 бр. 2289 (London South East изд.). 21. 9. 1967. Приступљено 7. 11. 2018 — преко BBC Genome Project. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Sunday Play: The Tragedy of King Lear – BBC Radio 3 – 10 April 1994”. Radio Times. св. 281 бр. 3665 (London изд.). 7. 4. 1994. Приступљено 7. 11. 2018 — преко BBC Genome Project. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Reibetanz, John (1977). The Lear World: A Study of King Lear in Its Dramatic Context. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-5375-6. 
  • Ringham, Eric (23. 2. 2017). „Guthrie stages a heartbreaking, powerful Lear”. MPRNews. Minnesota Public Radio. Приступљено 7. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Rosenberg, Marvin (1992). The Masks of King Lear. Newark: University of Delaware Press. ISBN 978-0-87413-485-8. 
  • Rosenthal, Daniel (2007). 100 Shakespeare Films. British Film Institute. ISBN 978-1-84457-170-3. 
  • Shaheen, Naseeb (1999). Biblical References in Shakespeare's Plays. University of Delaware Press. ISBN 978-0-87413-677-7. 
  • Shaw, George Bernard (1961). Wilson, Edwin, ур. Shaw on Shakespeare. Applause. ISBN 1-55783-561-6. 
  • Stevenson, W. H. (1918). „A note on the derivation of the name 'Leicester'” (PDF). The Archaeological Journal. Royal Archaeological Institute. 75: 30—31. ISSN 0066-5983 — преко Archaeology Data Service. 
  • Taylor, Gary; Warren, Michael, ур. (1983). The Division of the Kingdoms: Shakespeare's Two Versions of King Lear. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-812950-9. 
  • Wells, Stanley, ур. (1986). The Cambridge Companion to Shakespeare Studies. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31841-9. 
    • Jackson, Russell (1986). „Shakespeare on the Stage from 1660 to 1900”. Ур.: Wells, Stanley. The Cambridge Companion to Shakespeare Studies. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 187–212. ISBN 978-0-521-31841-9. 
    • Warren, Roger (1986). „Shakespeare on the Twentieth-Century Stage”. Ур.: Wells, Stanley. The Cambridge Companion to Shakespeare Studies. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 257–272. ISBN 978-0-521-31841-9. 
  • Wells, Stanley, ур. (1997). Shakespeare in the Theatre: An Anthology of CriticismНеопходна слободна регистрација. Oxford Shakespeare Topics. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-871176-6. 
  • Wells, Stanley; Orlin, Lena Cowen, ур. (2003). Shakespeare: An Oxford Guide. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-924522-3. 
    • Tatspaugh, Patricia (2003). „Performance History: Shakespeare on the Stage 1660–2001”. Ур.: Wells, Stanley; Orlin, Lena Cowen. Shakespeare: An Oxford Guide. Oxford: Oxford University Press. стр. 525–549. ISBN 0-19-924522-3. 
    • Taylor, Michael (2003). „The Critical Tradition”. Ур.: Wells, Stanley; Orlin, Lena Cowen. Shakespeare: An Oxford Guide. Oxford: Oxford University Press. стр. 323–332. ISBN 0-19-924522-3. 
  • Wells, Stanley; Stanton, Sarah, ур. (2002). The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-99957-4. S2CID 152980428. doi:10.1017/CCOL0521792959 — преко Cambridge Core. 
    • Dawson, Anthony B. (2002). „International Shakespeare”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 174–193. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.010 — преко Cambridge Core. 
    • Gay, Penny (2002). „Women and Shakespearean Performance”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 155–173. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.009 — преко Cambridge Core. 
    • Gillies, John; Minami, Ryuta; Li, Ruri; Trivedi, Poonam (2002). „Shakespeare on the Stages of Asia”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 259–283. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.014 — преко Cambridge Core. 
    • Marsden, Jean I. (2002). „Improving Shakespeare: from the Restoration to Garrick”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 21–36. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.014 — преко Cambridge Core. 
    • Moody, Jane (2002). „Romantic Shakespeare”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 37–57. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.003 — преко Cambridge Core. 
    • Morrison, Michael A. (2002). „Shakespeare in North America”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 230–258. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.013 — преко Cambridge Core. 
    • O'Connor, Marion (2002). „Reconstructive Shakespeare: reproducing Elizabethan and Jacobean stages”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 76–97. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.005 — преко Cambridge Core. 
    • Schoch, Richard W. (2002). „Pictorial Shakespeare”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 58–75. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.004 — преко Cambridge Core. 
    • Taylor, Gary (2002). „Shakespeare Plays on Renaissance Stages”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1–20. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.001 — преко Cambridge Core. 
    • Thomson, Peter (2002). „The Comic Actor and Shakespeare”. Ур.: Wells, Stanley; Stanton, Sarah. The Cambridge Companion to Shakespeare on Stage. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 137–154. ISBN 978-0-511-99957-4. doi:10.1017/CCOL0521792959.008 — преко Cambridge Core. 
  • Wollaston, Sam (28. 5. 2018). „King Lear review – Anthony Hopkins is shouty, vulnerable and absolutely mesmerising”. The Guardian. Приступљено 7. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Spoljašnje veze

  • King Lear – at Project Gutenberg
  • King Lear Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2016) at the British Library
  • King Lear public domain audiobook at LibriVox
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • VIAF
Државне
  • Шпанија
  • Француска
  • BnF подаци
  • Каталонија
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Аустралија
Остале
  • Енциклопедија Британика
  • MusicBrainz work
    • 2
  • IdRef
Kralj Lir на сродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Цитати на Викицитатима
Подаци на Википодацима