Hronologija Francuske revolucije

Hronologija Francuske revolucije je popis događaja koji su stvorili uslove za njenu pojavu i zbivanja tokom nje.

Događaji spoljne politike, odn. ono što se događalo van francuske metropole je napisano uvučeno.

XVIII stoleće, doba Prosvetiteljstva dovodi u pitanje postojeće političko stanje

1756-63

• Sedmogodišnji rat pogoršava zaduženost Francuske.

1775-83

• Američki rat za nezavisnost

1778

• Francuska ulazi u Američki rat na strani kolonija

1781

• februar - Izveštaj ministra finansija Jacquesa Neckera (Compte rendu) pogrešno predstavlja finansijsku situaciju stabilnom, što podstiče novo zaduživanje.
• 22. 5. - Ségurov edikt određuje da kandidati za oficire moraju imati bar četiri generacije plemstva - nezadovoljstvo buržoazije i novijeg plemstva.

1783

• 8. 6. - Erupcije na planini Laki na Islandu - osmomesečna emisija sumpor dioksida utiče na vreme i žetve u Francuskoj.
• 3. 9. - Potpisan Pariski ugovor - pobeda SAD i njenih saveznika - u Francuskoj iscrpljene finansije i povećane ambicije zastupnika reforme.

1784

• 27. 4. - Premijera izuzetno gledanog Beaumarchaisovog komada Le Mariage de Figaro koji osuđuje aristokratsku privilegiju.

1785

• Afera dijamantske ogrlice (neopravdano) diskredituje kraljicu Mariju Antoanetu.

1786

• 20. 8. - Ministar finansija de Calonne predstavlja kralju Luju XVI plan finansijske reforme.

1787

• 22. 2. - Okupila se Skupština uglednika, ne prihvata Calonnov plan reforme.
• 8. 4. - Luj XVI smenio Callonna.
• 1. 5. - De Brienne je novi ministar finansija, navodi parlement-e da prihvate neke mere.
• 6. 8. - Pariski parlement prinuđen (lit de justice) da registruje nove poreske zakone; nakon što on to proglasi nelegalnim, kralj ga raspusti i pošalje u Troyes.

• septembar - Neredi u Holandskoj Republici (Pobuna Patriota) dovode do pruske intervencije i napetosti u Parizu.

• 20. 11. - Vojvoda od Orleana privremeno proteran zbog glasne opozicije.

1788

• 5. 5. - Naređeno hapšenje d'Eprémesnila i de Monsaberta ali pariski parlaman izražava solidarnost s njima (uhapšeni sutradan).
• 8. 5. - Putem lit de justice delimično ukinuta ovlašćenja parlamana da utiču na zakonodavstvo.
• 7. 6. - Dan crepova u Grenoblu - vojska sprečila pokušaj parlamana da se okupi uprkos vladi.
• jul - Katastrofalna žetva, velika oluja 13. 7. uništava žitarice između Rajne i Loare.
• 21. 7. - Vizillska skupština (Jean Joseph Mounier), traži Skupštinu staleža sa pojedinačnim umesto staleškog glasanja.
• 8. 8. - Brienne zakazuje Skupštinu staleža za 1. maj 1789.
• 16. 8. - Francuska vlada prekida otplatu državnih zajmova - bankrot.
• 25. 8. - Jacques Necker preuzima finansije nakon Briennove ostavke.
• 6. 11. - 12. 12. - Druga skupština uglednika odbija udvostručenje broja predstavnika Trećeg staleža.
• 27. 12. - Podstaknut javnom kontroverzom, Necker ipak udvostručuje Treći stalež.

1789

• januar - Pamflet "Šta je treći stalež?" Abbé Sieyesa.
• 24. 1. - Lettre de convocation otvara izbornu kampanju za Skupštinu staleža.
• 27. 1. - Sukob plemića i studenata u Rennesu.

• 7. 2. - Naredba da staleži sastave spiskove žalbi (Cahier de doléances) - odrađeno tokom marta i aprila, kada teku i izbori za Skupštinu.

• 10. 4. - Brissot-ov Le Patriote français (do juna '93).
• 26 - 29. 4. - Afera Réveillon u Parizu - krvavi neredi izazvani glasinama o sniženju plata.
• 30. 4. - U Versaju osnovan Bretonski klub, u oktobru će u Parizu iz njega proizaći Jakobinci.

• 2. 5. - Predstavljanje "1200" članova Staleža kralju: zapravo ih ima 1139 - 291 iz sveštenstva (od čega 47 biskupa i 36 opata), 270 plemića i 578 iz Trećeg staleža.
• 5. 5. - Otvaranje Skupštine staleža, prve od 1614.
• 28. 5. - Treći stalež počinje izdvojene sastanke.

• 1. 6. - Plemstvo i sveštenstvo odbijaju zajedničku verifikaciju mandata i pojedinačno glasanje.
• 4. 6. - Umro sedmogodišnji prestolonaslednik Louis-Joseph.
• 17. 6. - Treći stalež i deo sveštenstva i plemića se proglašavaju Nacionalnom skupštinom.
• 19. 6. - Kralj zatvara salu u kojoj se održava Skupština, pod izgovorom radova.
• 20. 6. - Zakletva na teniskom terenu (Serment du jeu de paume).
• 22. 6. - Kralj stavlja 40.000 vojnika oko Pariza pod komandu maršala de Broglie-ja.
• 23. 6. - Kraljevska sednica: naređeno odvojeno zasedanje staleža, poništene odluke Trećeg, predložene reforme u skladu sa konsultativnom monarhijom. Treći stalež odbija napustiti prostoriju.
• 27. 6. - Kralj popušta i naređuje Prvom i Drugom staležu da se pridruži Nacionalnoj skupštini.
• 30. 6. - Gomila napada zatvor i oslobađa gardiste koji su se pobunili 23. 6.

• 1. 7. - Kralj regrutuje nove vojnike, uključujući plaćenike.
• 9. 7. - N. s. postaje Nacionalna ustavotvorna skupština.
• 11. 7. - Smenjen Jacques Necker.
• 12. 7. - Camille Desmoulins poziva Parižane na otpor; Charles Eugene of Lorraine isteruje gomilu iz Vrta Tiljerija.
• 13. 7. - Formiranje pariske opštine i Nacionalne garde.
• 14. 7. - Pad Bastilje.
• 14. 7. - Guverner Bastilje Bernard-René de Launay je linčovan nakon predaje, pariski provost trgovaca (nešto nalik gradonačelniku) Jacques de Flesselles je ubijen na stepenicama gradske većnice.
• 15. 7. - La Fayette na čelu novoosnovane Nacionalne garde.
• 16. 7. - Necker vraćen, trupe povučene iz Pariza.
• 17. 7. - Kralju predstavljena plavo-crvena kokarda, od 27. 7. trobojna.
• 18. 7. - Demulenova La France Libre poziva na republiku.
• 19. 7. - Počinje Veliki strah, niz seljačkih pobuna protiv feudalaca, ovih dana počinje i emigracija mnogih plemića.
• 22. 7. - À la lanterne ("Na banderu!"): prvi koji su vešani na banderu u Parizu su Joseph François Foullon, generalni kontrolor finansija i njegov zet Louis Bénigne François Bertier de Sauvigny, intendant Pariza.

• 4. 8. - Avgustovski dekreti koji (naizgled) ukidaju feudalizam.
• 19. 8. - Afera de la Tourette: građanska garda u Marseju pucala na masu, zatim redovna vojska ugušila nerede.
• 26. 8. - Deklaracija o pravima čovjeka i građanina.

• 11. 9. - Ustavotvorna skupština daje Kralju pravo veta.
• 16. 9. - Marat izdaje L'Ami du peuple.

• 5 - 6. 10. - Ženski Marš na Versailles - kralj i skupština prelaze u Pariz.
• 19. 10. - Osnovan Klub Jakobinaca.
• 21. 10. - Uvedeno ratno stanje.

• 2. 11. - Nacionalizovana i eksproprisana crkvena imovina (Biens nationaux).
• 30. 11. - Dekret o priključenju Korzike Francuskoj (zauzeta još 1768).

• decembar - Nacionalna skupština pravi na osnovu bogatstva razliku između "aktivnih" i "pasivnih" građana u političkom smislu.
• 14. 12. - Zakon o opštinama.
• 19. 12. - Uvode se asignati kao certifikati za vrednost crkvene imovine.
• 22. 12. - Dekret o podeli Francuske na departmane (stupa na snagu 4. 3. '90).
• 23. 12. - Parizom kruži letak koji optužuje markiza de Favrasa da ga je grof od Provanse unajmio da organizuje bekstvo kraljevske porodice i napad na Revoluciju - sutradan je uhapšen.
• 24. 12. - Protestanti dobijaju pravo građanstva.

1790

• 13. 2. - Ukinuti redovnički zavjeti i redovi.
• 4. 3. - Stare francuske provincije zamenjene departmanima - u početku ih ima 83.
• 5. 3. - Tzv. Feudalni komitet podnosi izveštaj skupštini - odlaže se ukidanje feudalizma.
• 27. 4. - Osnovan klub Kordeljera (Danton, Desmoulins, Hébert, Marat...).
• 19. 6. - Ukinute nasledne plemićke titule.
• 27. 6. - Potvrđen dekret Skupštine kojim je Pariz podeljen u 48 sekcija umesto 60 distrikata.
• 12. 7. - Izglasan Građanski ustav sveštenstva - crkva podređena vladi.
• 14. 7. - Festival federacije.
• septembar - Prvo izdanje radikalnih novina Le Pere Duchesne Jacques Héberta.
• 1. 12. - Ukinut nepopularan porez na sol (Gabelle du sel).

1791

• 30. 1. - De Mirabeau izabran za predsednika Skupštine (umro već 2. aprila, prva osoba sahranjena u Panteonu).
• 4. 2. - Deo sveštenstva položio zakletvu Građanskom ustavu.
• 13. 2. - Sukob kod Vannesa, razbijeni seljaci koji su podržavali refraktorno sveštenstvo.
• 28. 2. - Dan bodeža, de Lafayette uhapsio 400 naoružanih aristokrata u Tiljerijama.
• 2. i 17. 3. - D'Allardov dekret - ukinuti cehovi tj. korporacije, proklamovana sloboda rada, trgovine i industrije.
• 10. 3. - Papa Pije VI osudio Deklaraciju prava i Građanski ustav sveštenstva, doći će do prekida diplomatskih odnosa Francuske i Svete stolice.

• 18. 4. - Luj i Marija Antoaneta sprečeni da otputuju u Saint-Cloud za Uskrs.
• 14. 6. - Le Chapelierov zakon zabranjuje sindikate i štrajkove.
• 20 - 25. 6. - Neuspješno Bjekstvo u Varennes kraljevske obitelji.

• 6. 7. - Padovski cirkular cara Leopolda II poziva krunisane glave Evrope da pomognu francuskom monarhu.

• 16. 7. - Umereni jakobinci se izdvojili u Feuillants ili "Prijatelje Ustava" (Barnave, Duport, de Lameth).
• 17. 7. - Masakr na Marsovom polju - Lafajetova Nacionalna garda ubila nekoliko desetina republikanskih demonstranata.

• 14. 8. - Haićanska revolucija: pobuna robova na Saint Domingue-u.
• 27. 8. - Pilnička deklaracija - car Leopold II i pruski kralj Friedrich Wilhelm II. podržavaju Luja XVI protiv Revolucije.

• 3. 9. - Skupština usvaja Ustav (kralj ga nerado usvaja deset dana kasnije nakon čega je vraćen na presto kao Kralj Francuza).
• 14. 9. - Avignon i Comtat Venaissin priključeni Francuskoj nakon duge papske vlasti.
• 28. 9. - Jevreji dobili građanstvo.
• 30. 9. - Raspuštena Ustavotvorna skupština.

• 1. 10. - Uspostavljena Zakonodavna skupština - sledećih pola godine vodi se debata o objavi rata zemljama protivnicama revolucije.
• 16/17. 10. - Glacièrski masakr u Avignonu.
• 9. 11. - Skupština naređuje povratak emigrantima pod pretnjom smrti ali kralj stavlja veto na odluku dva dana kasnije.
• 25. 11. - Osnovan Komitet opšte bezbednosti.
• 29. 11. - Dekret protiv refraktornih sveštenika.
• 3. 12. - Prekid diplomatskih odnosa Francuske i Austrije (sporan je položaj nemačkih vladara koji imaju feude na francuskoj teritoriji).

1792

• januar - mart - Ozbiljna inflacija i neredi zbog hrane u Parizu.
• 10. 3. - Nakon što je smenjen ministar rata Louis Marie de Narbonne-Lara i svi ministri dali ostavke, kralj sastavio novu vladu, uglavnom od jakobinaca.
• 20. 4. - Francuska objavljuje rat Austriji, čime počinje Rat Prve koalicije.
• 25. 4. - Rouget de Lisle sastavio "Ratnu pesmu za Rajnsku armiju"; istog dana prvo pogubljenje giljotinom.
• 28. 4. - Francuzi ulaze u Austrijsku Nizozemsku (Belgiju), ali vojska je rastrojena.
• 13. 6. - Kralj zamenio brisotinske(?) ministre fejanskim (Feuillant).
• 20. 6. - Upad naroda u Tiljerije, traži se povratak smenjenih ministara.
• 11. 7. - Objava Skupštine: La patrie en danger (Braunšvajgova armija se okuplja kod Koblenca).

• 25. 7. - Braunšvajgov manifest preti Parizu da će biti sravnjen sa zemljom ako se nešto desi kraljevskoj porodici.
• 30. 7. - Početak austro-prusko-emigrantske invazije na Francusku; dobrovoljci iz Marseja ulaze u Pariz pevajući pesmu - "Marseljezu".
• 1. 8. - U Parizu se čulo za Braunšvajgov manifest - dočekan sa strahom i gnevom, tumači se kao dokaz Lujeve saradnje sa agresorom.
• 9. 8. - Pariska komuna (Danton, Demulen, Eber) zauzela Gradsku većnicu.
• 10. 8. - Ustanak 10. augusta - zauzete Tiljerije, Švicarska garda masakrirana, kralj pobegao u Skupštinu koja ga pod pritiskom Komune lišava ovlašćenja, odlučeno da se izabere Konvent za izradu novog ustava. Skupština istog dana bira privremeno Izvršno veće (Danton pravda, Monge mornarica itd.).
• 13. 8. - Kraljevska porodica zatvorena u Temple.
• 19. 8. - Lafajet napušta revolucionarnu vojsku.
• 23. 8. - Braunšvajg zauzeo Longwy.
• avgust - Pobune Šuana i drugih rojalista.

• 2. 9. - Bitka kod Verdena, grad se predao Braunšvajgu posle opsade.
• 2 - 7. 9. - Septembarski masakri: glasine o invaziji i zaverama izazivaju strah i ubistvo preko 1000 zatvorenika u Parizu

• 20. 9. - Nacionalni konvent drži prvo zasedanje; istog dana Bitka kod Valmyja, zaustavljene trupe Koalicije.
• 21 - 22. 9. - Konvent ukida monarhiju, proglašena Prva Francuska Republika.

• 29. 9. - Gen. d'Anselme zauzeo Nicu.

• oktobar - General de Custine zauzima više gradova u Nemačkoj, uključujući Frankfurt.

• 6. 11. - Bitka kod Jemappesa, Dumouriez pobedio Austrijance u Belgiji (Brisel pao 14. 11.).

• 19. 11. - Konvent izražava svoju spremnost da pomogne svim potčinjenim narodima da dobiju slobodu.
• 20. 11. - Armoire de fer - otkrivena tajna prepiska Luja XVI.

* 27. 11. - Dekret o priključenju Savoje Francuskoj, postaje departman Mont-Blanc.

• 11. 12. - Luju Kapetu u Konventu pročitana optužnica za veleizdaju i zločine protiv države.

• 15. 12. - Dekret o francuskoj revolucionarnoj administraciji osvojenih zemalja.

1793 (I - II godina Republike)

• 21. 1. - Građanin Louis Capet giljotiniran.

• 31. 1. - Nica anektirana Francuskoj.
• 1. 2. - Objavljen rat Velikoj Britaniji i Holandiji.

• februar-mart - Napadi na radnje i neredi za hranu
• 24. 2. - Proglašena regrutacija (la levée en masse), poziva se 300.000 ljudi pod oružje.

• mart - Izbija trogodišnja rojalistička Pobuna u Vandeji protiv regrutacije.

• 7. 3. - Objavljen rat Španiji (Pirinejski rat, traje do 1795).

• 10. 3. - Ustanovljen Vanredni krivični tribunal, kasniji Revolucionarni tribunal.

• 18. 3. - Bitka kod Neerwindena: Austrijanci porazili Dumourieza u Belgiji.

• 21. 3. - U svim komunama osnovani revolucionarni komiteti nadzora (Comité de surveillance révolutionnaire) nad osumnjičenim neprijateljima nacije.

• 5. 4. - Gen. Charles François Dumouriez prebegao Austrijancima što baca senku na njegove saveznike Žirondince.
• 6. 4. - Osnovan Komitet javnog spasa (Comité de salut public) kao naslednik Komiteta opšte odbrane iz januara.
• 13. 4. - Jean-Paul Marat uhapšen po inicijativi Žirondinaca, Revolucionarni tribunal ga oslobađa 11 dana kasnije.

• 4. 5. - Ograničena cena žita (Loi du maximum).
• 18. 5. - Žirondinci osnovali Komisiju Dvanaestorice, biće uhapšeni Hébert i dr.

• 23. 5. - Bitka kod Famarsa: pobeda Koalicije na severu Francuske.

• 31. 5. i 2. 6. - Dani 31. maja i 2. juna - pad Žirondinaca, Jakobinci preuzimaju vlast, uhapšen 31 žirondinski poslanik.

• 20. 6. - Pogubljeno 12 članova zavereničkog Bretonskog udruženja.
• 24. 6. - Ratifikovan Ustav godine I, kasnije potvrđen referendumom.
• 29. 6. - Bitka za Nantes: poraženi vandejski kontrarevolucionari.

• 3. 7. - Mali Louis XVII oduzet od majke.
• 13. 7. - Jean-Paul Marat ubijen od žirondinke Charlotte Corday (giljotinirana posle četiri dana).

• 23. 7. - Opsada Mainza se okončava francuskom predajom.

• 27. 7. - Maximilien Robespierre ulazi u Komitet javnog spasa.
• 28. 7. - Konvent proskribovao 21 žirondinca kao izdajnike i neprijatelje zemlje.

• 23. 8. - Levée en masse: opšta mobilizacija.
• 24. 8. - Komitet javne sigurnosti zabranio deoničarska društva.

• 28. 8. - Toulon pao u ruke Koalicije i rojalista.

• 5. 9. - Počinje Teror u kome je pogubljeno nekoliko desetina hiljada osumnjičenih "neprijatelja revolucije".

• 8. 9. - Bitka kod Hondschootea je francuska pobeda nad Koalicijom.

• 17. 9. - Donesen Zakon o osumnjičenima (Loi des suspects).

• 18. 9. - 18. 12. - Opsada Tulona

• 29. 9. - Zakonom uveden Generalni maksimum za cene.

• 9. 10. - Pobuna Liona protiv Konventa okončana zauzećem grada - ime mu promenjeno u Ville-Affranchie ("Oslobođeni grad").
• 10. 10. - Suspendovan ustav od 24. 6., proglašena revolucionarna vlada do povratka mira.
• 16. 10. - Marija Antoaneta giljotinirana.
• 21. 10. - Stavljeni van zakona svi sveštenici nelojalni novom poretku, kao i svi koji ih štite. (v. Dehristijanizacija).
• 24. 10. - Uveden novi kalendar, s početkom 22. 9. 1792.
• 31. 10. (10 Brumaire an II) - Giljotiniran 21 žirondinski poslanik (sledećih dana stradali i Olympe de Gouges, Madame Roland, Philippe d'Orléans, Jean Sylvain Bailly...).

• 10. 11. (20 Brumaire) - U Notrdamu proslavljena "Boginja razuma".
• 17. 11. (27 Brumaire) - Počinju Nantska davljenja (Noyades de Nantes) - do februara ubijeno nekoliko hiljada osumnjičenih rojalista u Nantu.

• 4. 12. (14 Frimaire) - Zakon od 14. frimera - privremeni ustavni poredak, vlast centralizovana u Komitetu javnog spasa.
• 5. 12. (15 Frimaire) - Prvi broj Desmoulins-ovog Le Vieux Cordelier-a.
• 13. 12. (23 Frimaire) - Bitka kod Le Mansa je velika pobeda nad vandejskim pobunjenicima.

• 19. 12. (29 Frimaire) - Republikanske trupe ušle u Tulon, zahvaljujući komandantu artiljerije Napoleonu Bonaparti - unapređen u brigadnog generala.

• 23. 12. (3 Nivôse) - Bitka kod Savenaya, odlučujuća pobeda nad vandejskim pobunjenicima - slede krvave represalije i politika spaljene zemlje.

1794 (II - III godina Republike)

• 12. 1. (23 Nivôse) - Izbija skandal u vezi sa likvidacijom Francuske istočnoindijske kompanije, biće uhapšeni montanjarski poslanici Fabre d'Églantine, Joseph Delaunay i dr.

• 19. 1. (30 Nivôse) - Britanci se iskrcavaju na Korzici (→ Anglo-korzikanska kraljevina).

• januar - maj - "Paklene kolone" generala Turreaua protiv vandejskih pobunjenika.

• 4. 2. (16 Pluviôse) - Konvent ratifikovao oslobođenje robova u Haitiju (→ L-F. Sonthonax) i proširio emancipaciju i na ostale kolonije.

• 26. 2. i 3. 3. (8 i 13 ventôse an II) - Vantoski dekreti - konfiskacija imovine neprijatelja revolucije i raspodela siromašnim patriotama (nisu stupili na snagu).
• 24. 3. (4 Germinal) - Pogubljeni Jacques Hébert i neki drugi kordeljeri.

• 5. 4. (16 Germinal) - Pogubljeni Georges Danton i Camille Desmoulins.

• 8. 5. (19 Floréal) - Pogubljen Antoine Lavoisier.

• 8. 6. (20 prairial) - Festival Vrhovnog bića.
• 10. 6. (22 prairial) - Zakon od 22. prerijala, poznat kao Zakon Velikog terora.

• 26. 6. (8 Messidor) - Bitka kod Fleurusa - revolucionarna pobeda u Austrijskoj Nizozemskoj i prekretnica rata.

• 27. 7. (9 Thermidor) - Termidorska reakcija: Robespierre napadnut u Konventu, sutradan pogubljen sa 21-im saradnikom - sledi Beli teror (Šuani, Muscadini i dr.).

• 9. 8. (22 Thermidor) - Bonaparta uhapšen u Nici kao osumnjičeni robespjerista, pušten posle 11 dana.

• 3. 9. (17 Fructidor) - François-Noël Babeuf izdaje list Journal de la Liberté de la Presse (od 5. 10. Le Tribun du Peuple).
• 18. 9. (2 J. C.) - Dekret Konventa obustavlja plate i troškove Crkvi - razdvajanje od države.
• 28. 9. (7 Vendémiaire an III) - Osnivanje Centralne škole javnih radova, od sledeće godine École polytechnique.

• 12. 11. (22 Brumaire) - Zatvoren Jakobinski klub.

• 19. 11. (29 Brumaire) - Jayov ugovor između SAD i Velike Britanije - SAD pristaje na britansku blokadu Francuske, uprkos Franko-američkoj alijansi iz 1778.

• 24. 12. (4 Nivôse) - Uklonjene kontrole plata i cena.

1795 (III - IV godina Republike)

• 20. 1. - Pichegru stigao u Amsterdam dan nakon proglašenja Batavijske republike (traje do 1806).

• 15. 2. (27 Pluviôse) - Mir sa Vandejcima (François de Charette) u Jaunaye-u: sloboda religije, izuzeće od regrutacije - ali rojalisti se uz pomoć Engleza ponovo dižu u junu.
• 21. 2. (3 Ventôse) - Zvanično razdvajanje Crkve i Države i sloboda religije.
• 21. 3. (1 Germinal) - Određena komisija za sastavljanje novog ustava.
• 1. 4. (12 Germinal) - Nestašice hrane i neredi u Parizu - Ustanak 12. žerminala III godine: sankiloti traže hleb i Ustav iz '93.

• 5. 4. (16 Germinal) - Prvi bazelski mir - sa Pruskom.

• 7. 4. - (18 Germinal) - Dekreti od 18. žerminala: uvedena definicija metričkog sistema, ustanovljen franak sa decimalnom podelom.
• 10. 4. (21 Germinal) - Dekret za razoružanje "terorista" (jakobinaca) - Beli teror.

• 16. 5. (27 Floréal) - Haški ugovor: mir sa Batavijskom republikom, potvrđen francuski posed Maastrichta, Venloa i Zelandske Flandrije.

• 20. 5. - Ustanak 1. prerijala III godine: ugušene pobune sankilota u Parizu, krajem meseca ukinut tamošnji Revolucionarni tribunal.
• 31. 5. (12 Prairial) - Ponovno otvaranje crkava - prema zakonu od 11. prerijala dele se između dekadnog i refraktornog bogoštovlja.
• 8. 6. (20 Prairial) - Umro Luj XVII - nastaju mnoge legende o njegovom preživljavanju, za naslednika se proglašava Luj XVIII.
• 23. 6. (5 Messidor) - Quiberonska ekspedicija: Englezi iskrcali 4.000 emigranata u Bretanji, gde se pridružuju šuanima.

• 21. 7. (3 Thermidor) - Gen. Lazare Hoche porazio rojaliste kod Quiberona.

• 22. 7. (4 Thermidor) - Drugi bazelski mir - sa Španijom, Francuska dobija drugu polovinu Hispaniole.

• 22. 8. (5 Fructidor) - Ustav III godine: uvedeni Direktorijum i dvodomna legislatura, pravo glasa ograničeno na poreske obveznike. Donet Dekret dve trećine kako bi većina članova konventa prešla u novu legislaturu.

• 1. 10. - (9 Vendémiaire an IV) - Francuska anektirala Belgiju i Luksemburg (devet novih departmana).

• 5. 10. - Rojalistička pobuna 13. vandemijera IV godine: general Bonaparta rasterao rojaliste u Parizu.
• 26. 10. (4 Brumaire) - Raspušten Konvent.

• 2. 11. (11 Brumaire) - Direktorijum preuzima izvršnu vlast. (najznačajniji član Paul Barras).
• 19. 12. (28 Frimaire) - Princeza Marie-Thérèse puštena iz zatočenja po dogovoru sa Austrijom.

1796 (IV - V godina Republike)

• Tri dobre žetve 1796-98 donose niže cene ali i poljoprivredne prihode.
• 18. 3. (28 Ventôse) - Obezvređeni asignati zamenjeni sa Promesses de mandats territoriaux.
• 26. 3. (6 Germinal) - Streljan vođa vandejskih ustanika François de Charette.
• 27. 3. (7 Germinal) - Napoleon u Nici preuzima tzv. Armiju Italije; Italijanska kampanja počinje u aprilu.

• 28. 4. (9 Floréal) - Primirje iz Cherasca: Pijemont-Sardinija napušta Prvu koaliciju.
• 10. 5. (21 Floréal) - Bitka kod Lodija - francuski uspeh u Italiji.

• 10. 5. - Uhapšen François-Noël Babeuf, koji je spremao Zaveru jednakih.

• 15. 5. (26 Floréal) - Pariski ugovor: pijemontski kralj priznao francuski posed Savoje i Nice, slobodan prolaz francuskoj vojsci.
• 4. 7. (16 Messidor) - Počinje francuska Opsada Mantove (1796–1797).

• 15. 7. (27 Messidor) - Direktorijum objavljuje da su "umirene nevolje na zapadu" (kraj Drugog Vandejskog rata).

• 18. 8. (1 Fructidor) - Drugi ugovor iz San Ildefonsa: vojni savez Francuske i Španije protiv Britanije.
• 29. 12. (9 Nivôse an V) - Propast Irske ekspedicije, pokušaja pomoći pobunjenicima u Irskoj.

1797 (V - VI godina Republike)

• 2. 2. (14 Pluviôse) - Wurmser predao Mantovu Francuzima.

• 4. 2. (16 Pluviôse) - Direktorijum vraća metalni novac umesto mandats territoriaux.

• 15. 2. (27 Pluviôse) - Bitka kod Rivolija je odlučujuća francuska pobeda u severnoj Italiji.
• 17. 2. (29 Pluviôse) - Tolentinski ugovor: mir između Francuske i Papinske Države - papa daje odštetu, ozvaničen Avignon i Comtat Venaissin kao francuska teritorija, predata i Romagna koja je upravo invadirana, formalizovana konfiskacija umetničkih dela.
• 24. 2. (6 Ventôse) - Bitka kod Fishguarda: poražen William Tate i francuska "Crna legija" u verovatno poslednjoj invaziji Britanije.
• 16. 3. (26 Ventôse) - Francuska pobeda kod Valvasonea, nakon koje Napoleon ulazi u Austriju.

• april (Germinal) - Republikanci na izborima gube 250 mandata u korist monarhista, na leto dolazi do paralize sistema; ponovo se javlja Beli teror, usmeren protiv kupaca "nacionalnih dobara".

• 17. 4. (28 Germinal) - Veronski uskrs: pobuna protiv Francuza, ugušena posle osam dana.

• 18. 4. (29 Germinal) - Leobenski preliminarni mir: tajne klauzule određuju da Austrija gubi Austrijsku Nizozemsku i Lombardiju a dobija Istru i Dalmaciju. Leobenski mir zaustavio i uspešne francuske operacije u Nemačkoj.
• 12. 5. (23 Floréal) - Abdicirao Ludovico Manin, poslednji mletački dužd - Francuzi preuzeli grad četiri dana kasnije.

• 27. 5. (8 Prairial) - Giljotiniran François-Noël Babeuf.

• 14. 6. (26 Prairial) - Kreirana Ligurijska Republika (ukinuta 1805).
• 29. 6. (11 Messidor) - Transpadanska i Cispadanska Republika spojene Napoleonovim dekretom u Cisalpinsku Republiku - kasnije Italijanska Republika (1802-1805), Kraljevstvo Italija (1805-1814).

• 4. 9. - Puč od 18. fruktidora: Direktori uz pomoć vojske protiv monarhista i umerenih republikanaca.

• 18. 10. (27 Vendémiaire an VI) - Mir u Campo Formiju: kraj Rata Prve koalicije (Britanija ostaje sama); između ostalog Austrija dobila Veneciju, Istru i Dalmaciju.
• 19. 11. (29 Brumaire an VI) - Proglašena Ankonska Republika, mada su Francuzi trebali vratiti grad Papinskoj Državi (traje samo do sledećeg marta).
• 28. 12. (8 Nivôse) - U Rimu ubijen francuski general Léonard Duphot - povod za intervenciju.

1798 (VI - VII godina Republike)

• 15. 2. (27 Pluviôse) - Proglašena Rimska Republika (1798-99), papa Pio VI. napušta grad 20-tog.
• 5. 3. (15 Ventôse) - Francuzi pregazili Staru Švajcarsku Konfederaciju.
• 12. 4. (23 Germinal) - Proglašena Helvetska Republika.

• 26. 4. (7 Floréal) - Ženeva priključena Francuskoj.
• 11. 5. - Zakon 22. floreala VI godine (loi du 22 floréal an VI) - praktično državni udar kojim su iz Veća 500 izbačeni levičarski deputati.

• 11. 6. (23 Prairial) - Na putu za Egipat, Napoleon osvaja Maltu.
• 7. 7. (19 Messidor) - Kongres SAD poništio ugovore sa Francuskom što se smatra početkom Kvazi-rata sa tom zemljom (do 1800).
• 21. 7. (3 Thermidor) - Napoleonov egipatski pohod: Bitka kod Piramida, francuske snage odlučujuće porazile mameluke u osmanskom Egiptu.
• 3. 8. (16 Thermidor) - Abukirska bitka (Bitka na Nilu) - Horatio Nelson odsekao francuske snage u Egiptu.
• 22. 8. (5 Fructidor) - General Jean Joseph Amable Humbert se iskrcao u Irskoj, u podršku tamošnjem ustanku; pet dana kasnije saveznici porazili britanske snage kod Castlebara, proglašena kratkotrajna Republika Connacht.
• 2. 9. (16 Fructidor) - Pobuna Maltežana protiv francuske okupacije, ubrzo im se pridružuju saveznici - Opsada Malte (1798-1800).

• 5. 9. (19 Fructidor) - Jourdanov zakon institucionalizuje regrutaciju u Francuskoj, 24. septembra/3 vandemijera poziva 200.000 ljudi.
• 9. 9. (24 Fructidor) - Zakonom se propisuje pojačano poštovanje dekadnog dana revolucionarnog kalendara (→ dekadni kult, zakon ostaje na snazi manje od dve godine).
• 12. 10. (21 Vendémiaire an VII) - Počinje Seljački rat, pobuna protiv francuske vlasti u južnoj Nizozemskoj - krvavo ugušen 5. decembra/15. frimera.

• 21. 10. (30 Vendémiaire) - Pobuna u Kairu, brzo ugušena.
• 4. 11. (14 Brumaire) - Rat Druge koalicije: počinje rusko-osmanska Opsada Krfa.
• novembar-decembar - Napuljska invazija Rimske Republike i kratkotrajno zauzeće grada.

1799 (VII - VIII godina Republike)

• 12. 1. (23 Nivôse) - Napuljska kraljevina se predaje nakon francuske protivofanzive gen. Championneta, u Napulju dolazi do građanskog rata između republikanaca i lazzarona.
• 21. 1. (2 Pluviôse) - U Napulju proglašena Partenopejska Republika (traje do juna).
• 3. 3. (13 Ventôse) - Opsada Krfa okončana predajom francuskog garnizona.
• 20. 3. - 21. 5. (30 Vent. - 2 Prair.) - Neuspela Napoleonova Opsada Akre.
• 20-25. 3. (30 Ventôse - 5 Germinal) - Francuzi poraženi od habsburške vojske u jugozapadnoj Nemačkoj, u bitkama kod Ostracha i kod Stockacha.

• 18. 4. (29 Germinal) - Izbori u klimi nesigurnosti (rat i regrutacija, deflacija i fiskalna reorganizacija) daju rezultat nepovoljan za vodeće Direktore.
• 18. 6. - Puč 30. prerijala VII godine, Sieyes dominantna figura u vladi.

• 20. 6. (2 Messidor) - Bitka na Trebiji: Suvorov porazio Francuze u severnoj Italiji.

• 12. 7. (24 Messidor) - Zakon o taocima - plemići i roditelji emigranata će biti uzeti kao taoci u departmanima kojima prete neredi.

• 25. 7. (7 Thermidor) - Kopnena Abukirska bitka - poraženi Turci, ali Bonaparta napušta Egipat 23. 8., ostavljajući komandu Kléberu.

• 27. 7. (9 Thermidor) - Obavezni zajam od bogatih.

• 15. 8. (28 Thermidor) - Bitka kod Novija: austro-ruska pobeda nad Francuzima u Pijemontu.

• avgust-septembar - Neuspešni rojalistički Tuluski ustanak.

• 27. 8. - 19. 11. - Neuspela Anglo-ruska invazija Holandije.
• 26. 9. (4 Vendémiaire an VIII) - Druga bitka kod Züricha: Rusi potučeni u Švajcarskoj, Rusija se povlači iz Druge koalicije.

• 9. 10. (17 Vendémiaire) - Napoleon stigao u Francusku, u Parizu je 16. 10.
• 15. 10. (23 Vendémiaire) - Počinje treća Šuanerija, rojalistička pobuna na zapadu zemlje.
• 9. 11. - Puč 18. brumairea - Kraj Direktorijuma, sutradan ustanovljen Konzulat na čelu sa Bonapartom.
• 24. 12. (3 Nivôse) - Usvojen Ustav VIII godine - ozakonjena Napoleonova diktatorska ovlašćenja; ovo se smatra krajem revolucije.

• (en) [https://web.archive.org/web/20130606080931/http://faculty.unlv.edu/gbrown/hist462/resources/chrono.htm Arhivirano 2013-06-06 na Wayback Machine-u French Revolution chronology]], University of Nevada, Las Vegas
• (en) Principal Dates and Time Line of the French Revolution, marxists.org