19. јун

19. јун (19.6.) је 170. дан године по грегоријанском календару (171. у преступној години). До краја године има још 195 дана.

Догађаји

• 1269 — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра.
• 1306 — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена.
• 1586 — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци.
• 1846 — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију.
• 1862 — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда.
• 1867 — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика.
• 1885 — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске.
• 1908 — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил.
• 1953 — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг.
• 1961 — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства.
• 1961 — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао.
• 1965 — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана.
• 1965 — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу.
• 1970 — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута.
• 1975 — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио Прву светску конференцију о положају жена.
• 1987 — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА.
• 1988 — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики.
• 1991 — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства.
• 1995 — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији.
• 1999 — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом и Метохијом.
• 2000 — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната.
• 2003 — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

Рођења

• 1566 — Џејмс I Стјуарт, енглески краљ. (прем. 1625)^[1]
• 1623 — Блез Паскал, француски математичар, физичар и филозоф. (прем. 1662)^[2]
• 1865 — Меј Вити, енглеска глумица. (прем. 1948)^[3]
• 1877 — Чарлс Коберн, амерички глумац. (прем. 1961)^[4]
• 1885 — Стеван Христић, српски композитор, диригент, педагог и музички писац. (прем. 1958)^[5]
• 1903 — Лу Гериг, амерички играч бејзбола. (прем. 1941)^[6]
• 1905 — Милдред Натвик, америчка глумица. (прем. 1994)^[7]
• 1906 — Ернст Борис Чејн, британски биохемичар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1945). (прем. 1979)^[8]
• 1923 — Живка Матић, српска глумица. (прем. 1998)^[9]
• 1930 — Џина Роуландс, америчка глумица.^[10]
• 1940 — Роналд Гросарт Матичек, мађарски је психолог и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности.^[11]
• 1941 — Вацлав Клаус, чешки економиста и политичар. Бивши председник Чешке Републике од 2003. до 2013. године, који је био и премијер у периоду од 1992. до 1997. године.^[12]
• 1947 — Салман Рушди, индијско-британско-амерички књижевник и есејиста.^[13]
• 1950 — Дарија Николоди, италијанска глумица, сценаристкиња и продуценткиња. (прем. 2020)
• 1953 — Павел Чањи, српско-словачки графичар, сликар и педагог.^[14]
• 1954 — Кетлин Тарнер, америчка глумица и редитељка.^[15]
• 1955 — Ерол Кадић, српски глумац.^[16]
• 1962 — Пола Абдул, америчка музичарка, плесачица, кореографкиња, глумица и ТВ личност.^[17]
• 1967 — Бјерн Дели, норвешки скијаш.^[18]
• 1972 — Жан Дижарден, француски глумац.^[19]
• 1972 — Робин Тани, америчка глумица.^[20]
• 1973 — Надија, француска музичарка.^[21]
• 1975 — Хју Данси, енглески глумац.^[22]
• 1975 — Ентони Паркер, амерички кошаркаш.^[23]
• 1978 — Дирк Новицки, немачки кошаркаш.^[24]
• 1978 — Зои Салдана, америчка глумица.^[25]
• 1983 — Лука Аскани, италијански бициклиста.
• 1983 — Маклемор, амерички музичар.^[26]
• 1983 — Марк Селби, енглески играч снукера.^[27]
• 1983 — Ејдан Тарнер, ирски глумац.^[28]
• 1984 — Пол Дејно, амерички глумац, редитељ, сценариста, продуцент и музичар.^[29]
• 1985 — Јаник Боколо, француски кошаркаш.^[30]
• 1985 — Наташа Крсмановић, српска одбојкашица.^[31]
• 1985 — Кармел Мур, енглеска порнографска глумица.
• 1990 — Хенри Континен, фински тенисер.^[32]
• 1990 — Душан Свилар, српски певач.
• 1990 — Брејди Хеслип, канадски кошаркаш.^[33]
• 1993 — Артурас Гудаитис, литвански кошаркаш.^[34]
• 1995 — Никола Милојевић, српски тенисер.^[35]
• 1999 — Џордан Пул, амерички кошаркаш.^[36]

Смрти

• 1897 — Чарлс Канингем Бојкот, енглески капетан^[37]
• 1937 — Џејмс Метју Бари, шкотски писац, аутор прича о Петру Пану (рођ. 1860)^[38]
• 1949 — Владимир Назор, хрватски писац (рођ. 1876)^[39]
• 1964 — Јован Бијелић, српски сликар (рођ. 1886)
• 1974 — Миодраг Аврамовић, југословенски и српски филмски глумац и редитељ. (рођ. 1901)^[40]
• 1993 — Вилијам Голдинг, енглески писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1983. године (рођ. 1911)^[41]
• 1994 — Павле Богатинчевић, српски глумац (рођ. 1905)^[42]
• 2007 — Клаусјирген Вусов, немачки глумац (познат по улози директора "Клинике Шварцвалд") (рођ. 1929)^[43]
• 2014 — Миша Блам, српски џез музичар, композитор и публициста јеврејског порекла (рођ. 1947)
• 2017 — Золтан Сароси, канадски шахиста мађарског порекла (рођ. 1906)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Висариона
  • Преподобног Илариона Новог
  • Преподобне мученице Архелају, Теклу и Сузану

Референце

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума