Cadel Evans

Kadel Li Evans
Evans na Kriterijumu Dofine 2012. godine
Lične informacije
Ime	Kadel Evans
Datum rođenja	14. 2. 1977. (1977-02-14) (dob: 47)
Državljanstvo	Australija
Visina	1.74 m
Težina	64 kg
Informacije o timu
Trenutno član tima	Završio karijeru
Disciplina	drumski
Tip vozača	Hronometraš
Profesionalna karijera
2001 2002 2003 — 2004 2005 — 2009 2010 — 2015	Saeko Mapej Kvik Step Tim Telekom Loto BMC
Uspesi
Tur de Frans
Tur de Frans	1 (2011)
Điro di Italija
Poeni:	1 (2010)
Šampionati i druge trke
Svetski šampion (drumska trka)	1 (2009)
Tur Austrije 2001. i 2004. godine Tur Romandije 2006. i 2011. godine Kup Bartali 2008. godine Tireno—Adriatiko 2011. godine Kriterijum Internacional 2012. godine Điro del Trentino 2014. godine Olimpijski zapisi Igre Komonvelta Drumski biciklizam Zlato Mančester 2002. Trka na hronometar Srebro Mančester 2002. Drumska trka Svetsko prvenstvo Zlato Mendrizio 2009. Drumska trka
Podaci od: 10. maj 2016..

Kadel Evans (engl. Cadel Evans; 14. februar 1977) je bivši australijski profesionalni biciklista u periodu od 2001 do 2015. godine. Pre toga, Evans je vozio mountajn bajk i bio je dvostruki svetski šampion, a na olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, Evans je osvojio sedmo mesto u kros kauntriju. 2001. godine, potpuno se posvetio drumskom biciklizmu. najveći uspeh ostvario je 2011. godine, kada je osvojio Tur de Frans, postavši prvi australijansjki i zvanično drugi neevropski pobednik Tura, nakon Grega Lemonda.

Detinjstvo

Kadel Evans je rođen u Katerini, u Australiji, od oca Pola Evansa i majke Helen. Detinjstvo je proveo u opštini Bugunga, 80 kilometara istočno od Katerine. Kad je imao 7 godina, konj ga je udario u glavu i bio je sedam dana u komi. 1986. godine, roditelji su mu se razveli i prvo se preselio sa majkom u Armidejl, a zatim u Melburn, gde njegova majka i danas živi. Završio je srednju školu u Melburnu. Otac ga je opisao kao sjajnog studenta, a inače samo je dete koje ostavlja svoje igračke okolo. "Ni u svojim najdivljijim snovima ne bih pretpostavio da će moj sin postati vrhunski sportista" rekao je Evansov otac.

Karijera u mountajn bajku

Internacionalnu karijeru počeo je 1995. kao stipendista u Australijskom institutu za sport Mountajn bajku. Trener mu je bio Damijan Grandi do 1998. Dok je bio na Australijskom institutu za sport, testovi su pokazali da ima izuzetno veliki obim pluća i da može da upije više kiseonika svakim udisajem nego 99.9 % svetske populacije. Zbog sposobnosti, postao je poznat i kao "pluća".

Evans je osvojio bronzanu medalju na juniorskom svetskom prvenstvu u mountajn bajku 1995. godine i na juniorskom svetskom prvenstvu u vožnji na hronometar. Srebrnu medalju je osvojio na svetskom prvenstvu za vozače do 23 godine 1997. i 1999. godine. 1998. i 1999. osvojio je takmičenje u kros kauntriju, koje je bilo održavano u sklopu svetskog prvenstva u mountajn bajku. Vozio je za tim Kenondejl volvo. 2001. je prešao u drumski biciklizam.

Profesionalna karijera

Početak karijere

Evans je kontaktirao i radio sa Mikeleom Ferarijem u leto 2000. Kako je kasnije izjavio, rad je bio zasnovan samo na testovima i nije sa njim sarađivao nakon toga.

2001. godine, prešao je potpuno u drumski biciklizam u tim Saeko, sa kojim je osvojio Tur Austrije. 2002. godine, prešao je u Mapej, gde je radio sa Aldom Sasijem, koji mu je mnogo pomogao da se transformiše iz mountajn bajkera u grand tur konkurenta. Sasi je umro od raka 2010. godine, a Evans je svoju pobedu na Tur de Fransu 2011. posvetio njemu.

2002. godine, učestvovao je na svom prvom grand turu, Điro d'Italiji, gde je završio na 14 mestu i nosio je roze majicu jedan dan.

Nakon Mapeja, vozio je dve godine za tim Telekom, sa kojim je osvojio Tur Austrije 2004. godine.

2005—2009

2005. godine prešao je u Loto tim. Iste godine učestvovao je na Tur de Fransu i osvojio je osmo mesto.

2006. godine, Evans je osvojio Tur Romandije, gde je pobedio Špance, Alehandra Valverdea i Alberta Kontadora, a zatim je osvojio peto mesto na Tur de Fransu, ali mu je pripalo četvrto mesto nakon oduzimanja pobede Flojdu Lendisu zbog dopinga. Evans je proglašen za Australijskog biciklistu godine.

2007. Evans osvojio je etapu 13 na Tur de Fransu, a na etapi 19 osvojio je drugo mesto i uz dobro izdanje u planinama, Evans je završio Tur na drugom mestu, iza Alberta Kontadora. Nakon Tura, osvojio je četvrto mesto na Vuelti, peto na svetskom prvenstvu i šesto na Điro di Lombardiji, što mu je donelo pobedu u UCI rangiranju. Opet je bio australijski biciklista godine.

2008. godine, biciklistički tim Astana nije pozvan na Tur de Frans, što je značilo da nema Kontadora i Evans je bio prvi favorit. Ipak, Karlos Sastre ga je pobedio, uzevši mu preko 2 minuta na etapi 17, Alp du ez, što Evans nije uspio da nadoknadi na hronometru, završio je opet na drugom mestu, 58 sekundi iza Sastrea. Na olimpijskim igrama u Pekingu, Evans je zauzeo 15 mesto, 22 sekunde iza pobednika Samjuela Samčeza. Četiri dana kasnije, osvojio je peto mesto u vožnji na hronometar.

2009. godina je bila Evansova zadnja u Loto timu. Slaba podrška tima i lošija forma, uzrokovali su da Evans završi Tur de Frans tek na 30 mestu. Na Vuelta a Espanji, osvojio je treće mesto, čime je ušao u odabrani krug vozača koji su nosili liderske majice na sva tri grand tura. U septembru, osvojio je svetsko prvenstvo i po treći put je osvojio zvanje Australijskog bicikliste godine.

2010

Nakon loše saradnje na Turu 2009. godine, Evans je krenuo u potragu za timom koji će ga bolje podržati. 2010. godine, prešao je u švajcarski profesionalni tim BMC. Evans je osvojio Fleš Valon. Na Điro d'Italiji, uzeo je lidersku majicu nakon druge etape, a zatim je pobedio u sprintu na sedmoj etapi, nakon što je izdržao nekoliko napada od Aleksandra Vinokurova u zadnjih deset kilometara. Završio je Điro na petom mestu i osvojio je klasifikaciju po poenima. Na Tur de Fransu, Evans je nosio žutu majicu na devetoj etapi, gde je vozio sa povredom levog kolena, nakon pada na osmoj etapi. Na devetoj etapi je izgubio mnogo vremena, što ga je koštalo žute majice i ozbiljnije borbe za generalni plasman, završio je na 26 mestu, 50 minuta iza Alberta Kontadora.

2011

Evans je imao dobar početak 2011. godine. Osvojio je Tireno—Adriatiko i Tur Romandije, propustio je Điro d'Italiju da bi se spremio za Tur de Frans. Na Kriterijumu Dofine, glavnoj pripremnoj trci za Tur de Frans, završio je na drugom mestu, iza Bredlija Viginsa. Nakon dve loše sezone na Turu, Evans nije bio prvi favorit 2011. godine, pogotovo u jeku borbe Alberta Kontadora i Endija Šleka, ali počeo je dobro, drugo mesto na prvoj etapi, a zatim je pobedio na četvrtoj etapi. U narednim etapama, Evans je kontrolisao trku, trudeći se da ostane u top 5, sa što manje zaostatka pred hronometar na etapi 20. Na etapi 19, Endi Šlek je napao, a Evans je bio primoran da stiže, bez timske pomoći i nezainteresovanosti trenutnog lidera Tomasa Voklera, Evans je znao da mora da izgubi što manje vremena, izgubio je minut, koji je nadoknadio na hronometru i postao prvi Australijanac i drugi neevropski pobednik Tur de Fransa. Takođe, postao je najstariji šampion u posleratnom periodu.

U Australiji je vladala velika euforija i proglašen je nacionalni praznik. Australijanci su Evansovu pobedu na Turu uporedili sa pobedođ Australije na Američkom kupu 1983. godine, što je bilo njihovo najveći uspeh u sportu. Premijerka, Džulija Gilard, lično je nazvala Evansa da mu čestita.

2012

2012. godinu, počeo je osvajanjem Kriterijuma Internacional. Evans je osvojio prestižnu etapu na Kriterijumu Dofine, kada je napao na zadnjem usponu, stigao i odsprintao Žeroma Kopela i Andreja Kašeškina. Na hronometru na Bredli Vigins je stigao Evansa, koji je startovao dva minuta pre njega, tada je bilo jasno da Evans nije prvi favorit za osvajanje Tura. Na kraju, na Kriterijumu Dofine, Evans je osvojio treće mesto i klasifikaciju po poenima.

Na Tur de Fransu, Evans je završio drugi na sedmoj etapi i uzeo je žutu majicu. Na devetoj etapi, na hronometru, završio je na šestom mestu, minut i po iza Viginsa koji je od tog trenutka bio lider. Na etapi 11, Evans je napao zajedno sa suvozačem Tidžejem Van Garderenom na 60 kilometara do cilja, uhvaćeni su i Evans je otpao i izgubio je još minut i po. 14 etapa je bila neutralisana za generalni plasman što se tiče tima Skaj i Bredlija Viginsa, jer su ekserčići bili bačeni po putu i Evans je morao tri puta da menja točak zbog probušene gume. Vozači iz tima Skaj su poručili ostalima u grupi da voze polako i čekaju ostale koji su imali problem, uključujući i Evansa. Nakon što su vozači iz BMC-a vratili Evansa u grupu, kad su prolazili pored automobila pozdravili su vozilo Skaja, da im zahvale na sportskom gestu. Evans je iz borbe ispao na 16 etapi, gde je izgubio priključak sa vodećima na zadnjem usponu, pao je na sedmo mesto, iza suvozača, Van Garderena. Na zadnjem hronometru, Evans je izgubio mbogo vremena, stigao ga je i Van Garderen, koji je startovao tri minuta posle njega. Evans je završio Tur na sedmom mestu, 15 minuta iza Viginsa.

Na olimpijskim igrama, Evans nije bio primetan, a zatim je otkazao nastupe u Kvebeku i Montrealu, da bi odmoran dočekao novu sezonu.

2013

2013. godinu, počeo je osvajanjem trećeg mesta na Turu Omana, a zatim je završio osmi na Điro del Trentino trci. Evansov plan je bio da vozi i Điro d'Italiju i Tur de Frans. Na Điru, Evans je imao drugo mesto do zadnje brdske erape, kada ga je izgubio od Rigoberta Urana. Osvajanjem trećeg mesta na Điru, Evans je spreman dočekao Tur de Frans, kao lider svog tima. Ispostavilo se da Evansovi planovi nisu dobri, bio je previše umoran da bi bio konkurentan na Turu, otpadao je na brdskim etapama, Tidžej Van Garderen je žrtvovao svoj generalni plasman da bi mu pomagao, ali bilo je bezuspešno. Evans je završio na 39 mestu.

2014

2014. godine, Evans je osvojio Điro del Trentino, uz dve etape, a na Điro d'Italiji osvojio je osmo mesto. Zatim je završio drugi na Tur Daun Ander trci i na nacioanlnom prvenstvu. Zadnji grand tur u karijeri, bila mu je Vuelta a Espanja, gde nije bio zapažen, završio je na 52 mestu.

2015

Zadnja trka u karijeri, bila mu je trka otvorena njemu u čast, Kadel Evans velika Okeanska trka, gde je završio peti. Nakon trke, Evans je objavio da završava karijeru.

Evans je sada globalni ambasador tima BMC.

Privatni život

2005. godine, Evans se oženio sa Kjarom Paserini, Italijanskom pijanistkinjom, koju je upoznao krajem 2002. godine. U januaru 2012. godine, usvojili su sina Robela, iz Etiopije, koji je tada imao šest meseci. Razveli su se 2015. godine.

10. juna 2013. Evans je dobio orden Australije.

Vidi još

• Tur de Frans
• Fleš Valon

Spoljašnje veze

Cadel Evans na Wikimedijinoj ostavi

• Zvanični veb sajt Arhivirano 2015-02-27 na Wayback Machine-u
• Profil na biciklističkoj arhivi
• Rezultati Kadela Evansa na Tur de Fransu
• Evans konačno osvojio Tur de Frans Arhivirano 2016-09-19 na Wayback Machine-u